Siva ekonomija u Srbiji ima tolike razmere jer je usko povezana sa korupcijom, koja jeste nasleđeni fenomen na kome počiva vlast, ali je činjenica da smo ga i mi nadgradili tokom poslednje decenije. U svim oblastima dominiraju političke stranke, koje imaju svoje dogovore o tome šta će raditi tako da nijedan zakon ne može da bude donet ukoliko ne odgovara partijama, a čak i kada se donese primenjivaće se samo na one koji nemaju političku podršku.
Partije su razdrobile državu na svoje posede pa je to razlog zbog koga izostaje svaka kontrola roba i usluga. Naime, političke stranke imaju ljude čiji biznis štite, pa inspekcije, koje su takođe postavljene po nalogu partija, ne znaju ko iza koga stoji tako da im je sistem nezameranja jedina opcija – izjavila je juče Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije na panelu Danas konferens centra posvećenom sivoj ekonomiji i poreskom sistemu Srbije.
Ona je dodala da se svih ovih godina fenomen sive ekonomije nesmetano razvija, bez obzira na promene u vlasti, a pažljivija analiza pokazala bi da u pozadini porozne granice i tolerantnih inspekcija, uvek stoji vlast dok su ljudi koji na ulici ili za tezgama prodaju tu robu, žrtve tog sistema.
– Postoji nekoliko izvora sivog i crnog tržišta. Jedan od njih je prodaja na buvljim i mešovitim pijacama, pa iako se često barata stereotipima da je reč o „nekim tranzicionim gubitnicima kojima ništa drugo nije preostalo da rade“, stvarnost je malo drugačija i, primera radi, 1.640 tezgi na pančevačkom buvljaku godišnje obrne više od 200 miliona evra. Drugi izvor je kineska roba, vredna milijardu evra godišnje, koja se posle postupka carinjenja sa umanjenim carinskim osnovicama, kompletno razduži „na crno“. Treći izvor su neprijavljene firme, pa samo u Pančevu ima na stotine malih radionica, sa pet do sedam zaposlenih, svakodnevno pune tezge i butike proizvodima koji niti su oporezovani niti ima ikakve potvrde kvaliteta. Ako jedna država priznaje da se samo u javnim nabavkama „izgubi“ godišnje 800 miliona evra, u poslovnom prostoru još oko 200 miliona i ako se više od 50 odsto prometa roba i usluga obavlja bez ikakve kontrole, onda je plaćanje poreza postalo dobrovoljna humanitarna članarina – rekao je Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca.
Prema rečima profesora bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimira Gligorova, nerealno je očekivati da će u nekoliko sledećih godina stanje ekonomije u Srbiji biti bitnije popravljeno jer ni u postojećoj vlasti, koju čeka izborna godina, niti u opoziciji, ne postoji neka značajnija ideja koja bi mogla biti impuls sistemskih promena.
– U poslednje dve do tri godine u Srbiji je dramatičan pad zaposlenosti, ne vidi se nijedan značajniji razlog koji bi u toj sferi mogao doneti preokret, a to je jedan strašan socijalni pritisak. Takođe, pad dohotka je značajan, ne samo izražen u evrima, a ako se ide zatim da se preko rasta izvoza obezbedi neki značajniji rast, to nije nešto što se može brzo obezbediti. Interesantno je, takođe, da, ne samo srpski podaci, pokazuju da je udeo sive privrede rastao u vreme kada je stopa rasta BDP-a bila visoka, a recesija se odrazila i na sivu privredu – objasnio je Gligorov i naglasio da poreski sistem to može da reguliše, ali je on u Srbiji postavljen „nakaradno“ i ne može da izvrši korektivnu funkciju.
Srbija je u strateškoj krizi jer model koji se zasniva na monetarnoj stabilnosti nije ostvario svoju funkciju niti ispunio postavljeni cilj i mi smo završili u monetarnom haosu koji se po pravilu uvek događa kada postoji besmisleni sistem, rekao je profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec.
– Mi nismo ozbiljno prišli monetarnom sistemu jer nismo prvo rešili ono na šta se on oslanja, a to su deficit i dugovi države, javnih preduzeća, privatnih firmi. To je doprinelo da se unutra formiraju monopoli, pa ni od liberalizacije tržišta nismo mogli da očekujemo rezultate – rekao je Zec.
Mi srećni, privreda u kolapsu
Nebojša Katić, konsultant iz Londona, tvrdi da su i javno mnenje, stručna javnost, podjednako kao i političari doprineli teškoj situaciji u kojoj se sada nalazi Srbija jer se na izjave tokom ovih godina nije reagovalo. „Osnovna ideja domaćih liberala, koji su bili vladajuća ideologija poslednjih godina, bila je da kada sve privatizujete, ući ćete u zonu sreće. Sada smo srećni, jedino što je privatizovana privreda sada takođe u kolapsu. Sva svetska iskustva govore da ne možete da napredujete ukoliko nemate strategiju i kvalitetnu, misleću administraciju, a u Srbiji se tome dodaje i razoran uticaj korupcije“, rekao je Katić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
