Država oštećena za 10 miliona evra

– Republičko javno tužilaštvo, kao što smo ranije najavili, uveliko je krenulo da istražuje postupak privatizacije, i mogu da kažem da je ova akcija samo početak. Svi koji su kršili zakon i obogatili se na račun države, moraće da polože račune i da odgovaraju u skladu sa zakonom. Građani Srbije, koji su najdirektnije oštećeni ovakvim postupanjem, imaju pravo da znaju ko ih je oštetio i Tužilaštvo će narednih dana izneti više detalja, koje sada nije u mogućnosti da saopšti zbog osetljivosti istrage – rekao je Zorić.

Kako Danas nezvanično saznaje od izvora bliskog istrazi, istraga je pokrenuta protiv devetoro lica, od kojih su javnosti najpoznatiji – Dušan Stupar, bivši suvlasnik Azotare, ali i vlasnik više kupljenih preduzeća okupljenih oko matičnog Univerzala, kao i Julijana Vučković, direktorka Centra za kontrolu u Agenciji za privatizaciju.

U jučerašnjoj akciji policije uhapšeno je sedmoro, od devet osumnjičenih, jer srpskim vlastima nisu dostupna dva litvanska građanina iz ovog slučaja – Vidmantis Kučanka i Kašus Simonas, koji su zajedno sa Stuparom, kao konzorcijum kupili Azotaru i zajednički njome upravljali. Na spisku uhapšenih se nalazi još i Vujadin Janković, bivši direktor Azotare, ali i Univerzala, koji se još sumnjiči i da je pančevačko preduzeće oštetio za 230 miliona dinara, dok su za pomaganje u nezakonitoj prodaji pogona Karbamid, smanjivanjem njegove vrednosti u proceni za koju su bili angažovani, osumnjičeni i uhapšeni Čedomir Ivković, Jovan Udicki, Jelica Ivković i Milan Cvetićanin.

Prema prvim računicama koje su još daleko od konačnih, pretpostavlja se da su samo u toj transakciji oštetili državu za oko 833 miliona dinara, dok je korist koju su sebi pribavili suvlasnici, dva Litvanca i Stupar, za sada na iznosu od 5,4 miliona evra.

Azotara Pančevo prodata je 2006. godine konzorcijumu koji su činile dve litvanske firme koje su u matičnoj zemlji već posedovale jednu azotaru, Arvi i Saniteks sa oko 80 odsto udela i domaći Univerzal Dušana Stupara sa 20 odsto, za 13,1 milion evra uz obavezu da u okviru minimalnog investicionog plana, za dve godine ulože 11,5 miliona evra u osavremenjavanje pogona Karbamid. Umesto toga, oni su već naredne godine Agenciji za privatizaciju podneli zahtev za izmenu strukture ulaganja, što im je i odobreno. Vlasnici i direktor Azotare potom su angažovali preduzeće Servo Mihalj inženjering, odnosno četiri lica koja se sumnjiče da su neadekvatnom procenom vrednosti kapitala, prikazali da pogon Karbamid opremom i objektima učestvuje u ukupnoj vrednosti Azotare sa oko 3,76 odsto umesto realnih 10,88.

Podsetimo, vrednost kapitala ispod šest odsto u privatizovanoj firmi, dok je pod kontrolom Agencije za privatizaciju, novi vlasnik mogao je da proda bez saglasnosti te institucije, što je u slučaju Azotare i učinjeno. Pogon je prodat ruskoj firmi za 32,5 miliona evra (skoro tri puta više nego što je plaćeno za celu Azotaru), a novac je ubrzo ponovo prešao granicu, jer su partneri bez osnova isplatili „dobavljače“ iz inostranstva. Iako su predstavnici sindikata u više navrata obaveštavali Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju da je i pre dobijanja dozvole za prodaju transakcija već obavljena, da su oprema i glavni delovi već spakovani i odvezeni, direktorka tog Centra Julijana Vučković nije sprovela vanrednu kontrolu, što je bila njena obaveza, niti je pokrenula postupak za raskidanje ugovora. Ta privatizacija je poništena tek 2009. godine, kada su radnici kroz štrajkove zbog neisplaćenih zarada skrenuli pažnju javnosti na taj slučaj. I sama firma je već uveliko bila u dugovima, pa ju je po osnovu neizmirenih računa za osnovni energent, preuzelo državno preduzeće Srbijagas.

Podsetimo, Azotara Pančevo nalazi se na spisku 24 privatizacije koje se navode u tački 19 Rezolucije o Srbiji, usvojenoj u martu u Evropskom parlamentu uz obavezu da srpsko pravosuđe reši te sporne slučajeve. Jučerašnja akcija potvrdila je spekulacije da će istraga u tim predmetima ovih dana rezultirati nekim hapšenjima. Ne zna se, međutim, da li je u ovom slučaju lista osumnjičenih zaključena, jer je moguće da će tokom istrage isplivati još neka imena, kao što je moguće i da se, ukoliko optužnica bude podignuta, ona proširi i drugim privatizacijama u kojima je učestvovao Stupar. On je, naime, bio čest gost aukcija u Agenciji za privatizaciju i kupio je više od dvadesetak preduzeća, najčešće po Vojvodini – uglavnom autotransportne i poljoprivredne firme, ali i više lokalnih glasila – od somborskih novina, zrenjaninskih, vršačkih, subotičkih, kikindskih, pa do bačkopalanačkih. Spekulisalo se da je sa bivšim ministrom privrede Predragom Bubalom (DSS) planirao da osnuje stranku u pokrajini i da je zbog toga kupovao glasila, ali je Stupar to negirao.

Ko je Stupar

Dušan Stupar je srpskoj javnosti poznat kao bivši načelnik Resora Državne bezbednosti Beograda u vreme Osme sednice CK SK Srbije, nakon koje je Slobodan Milošević došao na vlast. Sedam godina je bio direktor predstavništva Univerzala u Moskvi, ali je kasnije postao i predsednik i generalni direktor tog preduzeća. Sumnja se da mu osnovni kapital potiče od porodice Milošević, ali se njegovi kasniji poslovi dovode u vezu sa Miletom Jerkovićem i mrežom privatizovanih firmi koje je u Srbiji, posebno u Vojvodini, izgradio najpre Antun Stanaj, a potom nasledio i nadgradio odbegli narko-bos Darko Šarić. Poslovao je sa aktuelnim i kontroverznim političarima i biznismenima, od Bubala i Zorana Lončara do izvesnog Todora Puletića (vlasnika preduzeća Alto inter, koji je pre godinu dana uhapšen jer je sklapao poslove predstavljajući se kao savetnik ministra unutrašnjih poslova).