Fiktivne ponude podigle cenu

Kako je Danas pisao sredinom prošle godine, Upravni sud je doneo presudu kojom je ugovor o izgradnji Prokopa između Železnica i Energoprojekta proglašen nezakonitim, jer ovaj građevinski gigant nije imao konkurenciju u nadmetanju. Presuda je doneta po tužbi građanskog nadzornika, zvaničnog organa čiju je funkciju u ovom slučaju obavljao Toplički centar za demokratiju, i njom je Upravni sud naredio Komisiji za zaštitu ponuđača da svoju odluku uskladi sa mišljenjem suda (odnosno da tender proglasi nezakonitim), posle čega bi Železnice isplatile Energoprojekt za do tada obavljene radove, a onda bi morale da za ostatak radova raspišu novi tender.

Ali, kako je Dragan Dobrašinović koji je vodio postupak pred Upravnim sudom, tada izjavio za Danas, Komisija je mogla da uprkos sudu ponovo donese odluku u korist validnosti tendera, pa da sud mora ponovo da odlučuje, a bilo je moguće i da Komisija odugovlači sa donošenjem svoje odluke dok se sav posao na Prokopu ne završi. Time bi proglašenje tendera sada bilo izigrano, jer bi Železnice Energoprojektu dale novac za kompletan posao, a novi tender ne bi bio raspisivan jer je sve već obavljeno. Na kraju, nikakvog novog tendera nije ni bilo, a Energoprojekt je obavio sav posao.

Štaviše, direktor ovog preduzeća je posle odluke Upravnog suda Danasu i rekao da će nastaviti da radi i posao završiti „pre plana“, dok je Komisija takođe navela da nema prepreka da Energoprojekt nastavi da radi dok ona ne donese drugu odluku ili dok sam Upravni sud ne obori tender u sporu pune jurisdikcije.

Problem sa tenderom je inače bio taj što su se uz Energoprojekt inicijalno prijavile još dve firme, ali je njihova dokumentacija bilo u toliko očiglednoj meri manjkava da su opravdano diskvalifikovane, što je ostavilo Energoprojekt kao jedinog ponuđača. To je, međutim, protivno Zakonu o javnim nabavkama, naročito što i druge okolnosti bacaju sumnju na čitav slučaj. Tako je u izjavi Danasu, Dobrašinović, ukazao na to da ponude preostale dve firme toliko odstupale od postavljenih zahteva da se postavlja pitanje „koja je bila logika tih preduzeća da se prijave sa takvim ponudama“. Druga okolnost na koju je ukazao Dobrašinović jeste da je Energoprojekt podneo ponudu koja je za samo nekoliko stotina evra manja od maksimalne procenjene vrednosti tendera te da je i ta procenjena vrednost prvobitno bila 20,25 miliona evra da bi onda odjednom bila povećana na 26 miliona, zbog čega nisu bili zadovoljni ni kreditori ovog projekta.