Veliki broj nemačkih privrednika, posebno u srednjim preduzećima, zainteresovan je da širi investicije u Srbiji. To znači da Srbija ima dobar ekonomski ugled, a to, uprkos teškoćama, ohrabruje. Nemačka preduzeća ne traže nikakav specijalni tretman prilikom ulaganja, ali je jako važno da Srbija obezbedi primenu zakona koje je usvojila – rekao je juče vicekancelar te zemlje, Zigmar Gabrijel, u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Drugog dana posete Srbiji, koja uz politički ima i veoma značajan ekonomski ugao, Gabrijel je prisustvovao sednici Poslovnog saveta Srbije i Nemačke, na kojoj se razgovaralo o unapređenju privrednih veza dve zemlje.
Premijer Vučić je naglasio da je Nemačka najznačajniji privredni i politički partner Srbije, jer je na Poslovni savet došlo oko 40 nemačkih kompanija zainteresovanih da započnu poslovanje kod nas. On je istakao da još mnogo toga treba uraditi na poboljšanju poslovnog ambijenta, poput novog zakona o planiranju i izgradnji, rešavanju problema u javnoj administraciji i „više odgovornosti i ozbiljnosti u razgovoru sa investitorima“. Dodao je kako očekuje „da će pre kraja ove godine, a najkasnije početkom sledeće, biti zaključen aranžman sa MMF-om“, što potvrđuje da smo ušli u ozbiljne reforme.
On je podsetio Srbija usvojila 16 zakona koji „prvi put u srpskoj istoriji stvaraju moderne okvire za razvoj države“, poput zakona o radu, stečaju, privatizaciji, i da je pred usvajanjem još pet. Uz to, pokrenut je program fiskalne konsolidacije specifičan jer se „mere štednje u javnom sektoru preduzimaju bez ičijeg ultimatuma“, naglasio je premijer.
Predsednik Odbora nemačke privrede za Istok Ekhard Kordes pohvalio je Vladu Srbije zbog hrabrosti da preduzme nepopularne korake, u vidu smanjenja penzija i plata u javnom sektoru i naglasio da konsolidacija budžeta predstavlja važan signal za investitore.
Predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja Ronald Zeliger rekao je da je Srbija za nemačke investitore treća najatraktivnija zemlja u istočnoj i centralnoj Evropi, posle Poljske i Estonije, članica Evropske unije, kao i da je 92 odsto nemačkih firmi koje su investirale u Srbiji, izjavilo da bi to ponovo učinile.
– Nemačka preduzeća su veoma zadovoljna dobro obrazovanom i motivisanom radnom snagom, ali jedan od najvećih problema s kojima se suočavaju u Srbiji jeste glomazna i nedovoljno efikasna javna uprava – kazao je Zeliger.
Podrška
– Berlin podržava Srbiju na njenom evropskom putu, jer je njoj potrebna Evropska unija. Međutim, Srbija i zapadni Balkan jednako su potrebni Uniji, jer je Srbija, kao najveća, posebno značajna i ne sme da bude prepuštena samoj sebi – kazao je Zigmar Gabriel ističući značaj regionalne saradnje.
Razgovori o privrednoj saradnji
Članovima kabineta nemačkog ministarstva privrede, sadašnjim i potencijalnim investitorima iz Nemačke, ministar finansija Dušan Vujović predstavio je reformsku agendu Vlade. Pored toga, članovi nemačke delegacije su u direktnom kontaktu sa ministrima privrede, energetike, infrastrukture, poljoprivrede, kao i direktorom SIEPA i predstavnicima uspešnih srpskih preduzeća iz srodnih delatnosti, razmotrili potencijale i mogućnosti unapređenja ekonomske saradnje dveju zemalja.
Šolc grupa: Neophodno posebno ministarstvo ekologije
Predsednik nemačkog holdinga Šolc, u čijem se sastavu nalazi Centar za reciklažu iz Beograda, Oliver Šolc ocenio je da bi trebalo zatvoriti oko 3.000 nelegalnih otpada u Srbiji, jer bi to omogućilo brže pristupanje EU.
– Mi smo uložili 20 miliona evra od 2001. kako bi unapredili standarde u oblasti zaštite životne sredine u našim postrojenjima u Srbiji, ali trenutno nemamo pravnu izvesnost za poslovanje, a imamo i nelojalnu konkurenciju na tržištu – kazao je Šolc.
Naime, stručnjaci te grupe insistiraju na hitnom unapređenju standarda u oblasti zaštite životne sredine. Situacija na tržištu, ali i u oblasti ekoloških propisa, pogoršala se pošto je taj sektor 2012. prešao u resor Ministarstva poljoprivrede. Pored toga, propadanje lokalnog tržišta metalnog otpada, podstaklo je nelegalnu konkurenciju, tvrde u toj kompaniji.
U Šolc grupi ističu da se mimo zakona i bilo kakve kontrole metal odlaže na više od 3.000 otpada i oko 2.000 nelegalnih smetlišta, čiji vlasnici ga i prerađuju iako je to ne samo opasno, nego je i nelojalna konkurencija legalnim reciklažerima. Naime, vlasnici tih otpada ne plaćaju porez i ne poštuju regulative u oblasti radnog zakonodavstva i ekologije. Istovremeno, u velikim lukama, poput onih na Dunavu, obavlja se izvoz materijala za reciklažu, a kompanije koje trguju otpadnim metalom posluju nelegalno. Veliki deo te trgovine obavlja se gotovinom, u sivoj zoni, uz značajno izbegavanje plaćanja poreza, tvrde u Šolcu.
U jučerašnjim razgovorima Šolc grupa je preporučila osnivanje posebnog ministarstva za oblast zaštite životne sredine, utvrđivanje veće odgovornosti, ali i zatvaranje neregistrovanih otpada i kompanija koje nelegalno posluju u tom sektoru. Šolc grupa, koja u Srbiji posluje kao Centar grup, tokom prošle godine je preradila 200.000 tona otpada i imala obrt od 66 miliona evra. I. N.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
