GOLUBOVIĆ: Big bul otvara vrata američkog tržišta

Predstavnici američke kompanije Vest liberti fud, koja snabdeva mesom oko 20.000 restorana u Americi zainteresovani za saradnju sa klanicom Big bul iz Bačinaca. Ako se planovi ostvare, ta klanica će izvoziti pileće, goveđe i svinjsko meso na američko tržište. Uslov je da meso bude obrađeno na specifičan način, prilagođen potrebama restorana te kompanije. Dobra vest je da kompanija Vest liberti fud namerava da osnuje lanac svojih restorana i u Evropi, pa bi meso iz Srbije stizalo i u te restorane. Ako sve bude teklo po planu, stručna komisija te kompanije će za dva meseca stići u klanice Big bul i Srem Šid koje raspolažu odgovarajućim kapacitetima za klanje – izjavio je za Danas Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, uz konstataciju da bi klanična linija Big bula morala da bude inovirana u skladu sa propisima SAD.

Pljeskavica umesto hamburgera

– Kompanija Altek kupila je firmu Fermin iz Sente i planira nova ulaganja u taj region. Predstavnici Alteka žele da investiraju u Fermin, kako bi povećali proizvodnju kvasca i drugih proizvoda. Takođe, planiraju i izgradnju biorafinerije za proizvodnju etanola iz biomase i celuloze, mada se razmišlja i o proizvodnji tzv. treće generacije biogoriva koje postaje aktuelno i u Evropskoj uniji. Treba takođe reći da su Amerikanci bili oduševljeni srpskom pljeskavicom, koja je, kako su rekli, neuporedivo ukusnija od američkog hamburgera, pa bi bilo dobro da se pljeskavica probije na to tržište kao srpski brend – izjavio je za Danas Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.

On kaže da bi posle uspostavljanja saradnje Big bula sa američkom kompanijom Vest liberti fud usledio poziv veterinarskoj inspekciji SAD da dođe u Srbiju i pregleda klanice, kako bi mogla da izda neophodne dozvole za izvoz mesa i prerađevina u Ameriku. „Za izvoz na američko tržište potrebno je ispuniti neke specifične uslove, koji se razlikuju od onih koji važe u Evropskoj uniji, ali bi ta dozvola omogućila pristup tržištu Kanade i Australije,“ ističe Golubović.
Komentarišući mogućnost izvoza mesa i prerađevina na tržište SAD Rajko Latinović, direktor Imesa smatra da predstavnici te kompanije računaju na izvoz mesa iz Srbije, ali ne na američko tržište. „Na sastanku sa klaničarima i prerađivačima mesa predstavnici kompanije Vest liberti fud interesovali su se za uslove koje bi trebalo ispuniti da bi nastup domaćih proizvođača bio uspešniji. Na drugoj strani proizvođači su ukazali na težak položaj primarne proizvodnje, koja ne uspeva da obezbedi ni količine mesa za odobrenu izvoznu kvotu na tržište Evropske unije. Tačnije, pri sadašnjim uslovima poslovanja teško je očekivati da budemo konkurentni, pa je moja procena o većem izvozu pesimistička, mada postoji potražnja za mesom iz Srbije,“ kaže Latinović, uz napomenu da treba stimulisati proizvođače „bebi bifa“, kako bi izvozna kvota za EU bila realizovana.
Momir Jovanović, direktor novosadske Neoplante, ističe da proizvođači u Srbiji još nisu spremni za izvoz mesa na tržište SAD. „Naša šunka u konzervi je nekada bila traženi proizvod na američkom tržištu, ali je za povratak na to tržište potrebno ispuniti nove uslove. Osim toga u domaćoj proizvodnji nema viškova za izvoz, što znači da bi trebalo povećati obim proizvodnje“, kaže za Danas Jovanović. On ističe da je za realizaciju tih poslova potrebno imati dobar motiv izražen pre svega kroz odgovarajući profit. Potrebna je i odgovarajuća podrška države kao što je slučaj sa okolnim zemljama ili zemljama EU.
– Srbija može da poveća proizvodnju svih vrsta mesa, ali je pitanje za koji način uzgoja bi se Amerikanci opredelili. Naime, za uzgoj organski zdrave hrane, odnosno mesa, potrebno je više vremena, a domaći proizvođači raspolažu sa zastarelom tehnologijom. Pri tom, agrarni budžet mora da bude veći kako bi se obezbedile i veće stimulacije za unapeđenje stočarstva – smatra Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine.
Prema podacima statističara proizvodnja mesa opada. Tako je recimo 2006. u odnosu na 2000.godinu broj goveda opao za 12 odsto, dok je lane u Srbiji bilo nešto više od milion grla. Značajan pad beleži i proizvodnja svinja, čak 21 odsto (lane je “ izbrojano“ 3,2 miliona grla). Jedino je broj ovaca ostao na sličnom nivou kao i 2000. godine – oko 1,6 miliona grla.