Javna preduzeća beže od stroge revizije

U predstavništvima četiri velike revizorske kuće (Dilojt, Prajsvoterhaus Kupers, KPMG i Ernst end Jang) izbegavaju da javno komentarišu ovakvu praksu. Ipak, sagovornik Danasa iz jedne od tih kompanija, koji je želeo da ostane anoniman, slaže se da su i nedostatak novca, ali i namerna netransparentnost razlozi zašto je statistika tako poražavajuća.

Prema njegovim rečima, javna preduzeća izdvajaju u svojim budžetima određene sume za troškove revizije tako da se dešava da namerno predvide manji iznos tako da ne mogu da plate usluge najvećih revizorskih kuća. S druge strane, ima i onih koji zaista nemaju dovoljno novca. Naš sagovornik kaže da male revizorske kuće nisu sklone da iskazuju netačne podatke, ali navodi da su „manje striktne“ u primeni međunarodnih standarda.

Da javna preduzeća nisu previše zainteresovana da javnosti transparentno pokažu stanje svojih finansija može se zaključiti i uvidom u njihove internet prezentacije. Na brojnim sajtovima uopšte se ne mogu naći finansijski izveštaji kompanija ili je korisnicima onemogućeno da ih „daunloduju“ jer imaju grešku. S druge strane, veliki broj kompanija drži samo poslednji finansijski izveštaj na sajtu dok su prethodne godine u potpunosti zanemarene. Nisu retki i oni koji na sajtovima drže tabele sa raznim brojkama bez ikakvih potpisa i pečata koje, navodno, pokazuju bilans stanja i bilans uspeha. Takođe, tu su i finansijski izveštaji s pečatima i potpisima odgovornih lica iz kompanije, ali i bez mišljenja i izveštaja revizora. Još teža situacija je kod javnih komunalnih preduzeća van Beograda. Tamo ne može da se nađe nijedan revizorski izveštaj neke od najvećih svetskih revizorskih kuća.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže za Danas da ne veruje da javna preduzeća angažuju manje poznate revizorkse kuće za kontrolu njihovih finansiijskih izveštaja zato što nemaju novca za poznate već zato što nešto žele da prikriju. „Nije tu u pitanju novac, već nešto drugo. Tamo gde izveštaji nisu najbolje urađeni kada se sprovede oziljna revizija dođemo do toga da je velika kompanija, koja je pritom monopolista u svom sektoru, veliki gubitaš“, napominje Stevanović.

On ističe da kompanije ne žele da pokažu pravo stanje i da je to najbolji pokazatelj koliko su javna preduzeća kod nas u lošem stanju. „Javna preduzeća su jedan od tri ili četiri najveća problema u domaćoj privredi“, naglašava naš sagovornik. Angažovanjem malih revizorskih kuća, prema rečima Stevanovića, stanje u firmi se lakše prikazuje boljim nego što jeste. „Međutim, nisu sve male kuće loše i ne znači da one koje su skoro počela da rade to ne znaju“, ističe Stevanović. On kaže da novac za velike kompanije u Srbiji nikako ne može da bude problem jer svima, pre svega kompaniji, trebalo bi da je u interesu da se revizija dobro uradi.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže za Danas da javna preduzeća u Srbiji imaju pravo da angažuju koga žele da im radi reviziju finansijskih izveštaja i da je možda dobro da to ne budu revizorske kuće iz „velike četvorke“ jer one već drže dobar deo tržišta. „Tržište Srbije nije veliko, a poznate svetske kuće već rade reviziju nekim velikim kompanijama što državnim što privatnim i ne bih opravdavao njjihovo dalje širenje“, ističe Nikolić. On smatra da ne treba sumnjati u izveštaje malih revozorskih kuća jer ne veruje da bi se neko bavio zloupotrebama kada se zna koliko je teško dobiti licencu za takav posao. Nikolić ističe da ne zna koliko su javna preduzeća dužna da redovno objavljuju svoje izveštaje o poslovanju i da ih redovno ažuriraju verovatno oni koji imaju čime da se pohvale. „Oni koji nemaju, odnosno koji posluju sa gubitkom naravno da ne žele da se hvale time. Osim toga preduzeća nemaju ni obavezu da za posao kontrole angažuju zvučne revizorske kuće jer nisu na berzi“, naglašava Nikolić.

Stranke

Opšte mesto je i netransparentnost finansiranja stranaka u Srbiji. Među najvećim partijama u Srbiji, samo Demokratska stranka, G17 Plus i LSV imaju finansijske izveštaje na sajtovima, ali ni DS nije angažovao nekog iz „velike četvorke“ dok LSV nema izveštaj revizora. Izveštaj G17 Plus nismo uspeli da otvorimo jer je prijavljivao grešku.

Posao za izbegavanje

Naš sagovornik ističe i da se četiri najveće revizorske kuće ne otimaju za reviziju poslovanja javnih preduzeća. Kako kaže, to im nije potrebno jer imaju dovoljno klijenata među privatnim kompanijama, a takođe im nije potrebno da se mešaju u nešto što ima i političku dimenziju što bi eventualno moglo da im utiče na dalje poslovanje.