Kišno leto odlično za šećernu repu

I rod kukuruza je dosta dobar, a suncokretu je potrebno manje kiše do kraja meseca – kaže za Danas agroekonomski analitičar Milan Prostran, komentarišući kako će izrazito kišno leto uticati na poljoprivrednu proizvodnju.

On je istakao da kiše imaju i pozitivnih i negativnih posledica po useve, ali da je najbitnija činjenica da će padavine popraviti vodni režim u dubinskim slojevima zemljišta.

– Već desetak godina imamo problem deficita vlage u zemljištu ispod 60 centimetara, u depoima vlage. Oni su do te mere dovedeni u pitanje, a para za navodnjavanje nemamo. S te strane kiše su nam bile preko potrebne, ali će naterati društvo da se bavi i odvodnjavanjem, odnosno hidromelioracijama, da ti sistemi profunkcionišu. Zemljište će biti spremno za jesenju setvu – kaže Prostran i dodaje da će kiše više ugrožavati voće i povrće na otvorenom prostoru, ali i da vinogradi imaju problema, jer su troškovi za zaštitu visoki.

– S obzirom na to da se u avgustu očekuje manje padavina, to bi dovelo sve useve do završne faze zrenja. Ostaje da dalje pratimo situaciju, tek će se sa jesenjom berbom i žetvom, za mesec i po do dva, videti konačni rezultati – dodaje Prostran.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić potvrđuje da je godina nepovoljna imajući u vidu katastrofalne poplave i velike padavine u kratkom vremenskom periodu, ali da ćemo, uprkos tome, imati proizvodnju koja će zadovoljiti domaće potrebe, a ostaće i za izvoz.

– Međutim, trebalo bi promeniti politiku izvoza i umesto da izvozimo sirovine trebalo bi da raspoložive sirovine maksimalno koristimo za stočarsku proizvodnju i za preradu u industriji, pa da izvozimo proizvode više faze prerade i da uposlimo domaću radnu snagu – naglašava Ševarlić i dodaje da su prognoze žetve i berbe neizvesne, kao i kako će se gradonosni oblaci ponašati u periodu do kraja vegetacije i naglašava da „mi novca za protivgradne rakete nemamo, a vrlo je mali procenat koji osigurava proizvodnja“.

Seljaci zadovoljni

– Cena šećerne repe je već ugovorena sa industrijom za preradu repe i šećeranama. Prinos će biti dobar i seljaci očekuju dobru zaradu. Proizvođači su jako zadovoljni i zaintrigirani da i narednih godina seju šećernu repu na većim površinama – kaže Milan Prostran.

Kišno još desetak dana

Prema podacima RHMZ, česte padavine proteklog meseca u većini proizvodnih područja, dovele su do povećanja zaliha vlage u dubljim slojevima zemljišta. Kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa i druge prolećne kulture su u kritičkim fazama razvoja, tako da im je količina vlage i više nego dovoljna. Međutim, ovakvi vremenski uslovi ne pogoduju povrću, voću i vinovoj lozi, a pogoduju i razvoju biljnih bolesti i štetočina. U narednom desetodnevnom periodu očekuje nas promenljivo i nestabilno vreme, a krajem perioda vremenski uslovi će se stabilizovati.

Uvezli lešnike za 8.000.000 evra

Morali bismo da vodimo računa kako da iskoristimo raspoložive resurse, jer prema popisu iz 2012. imamo oko 430.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se ne koristi. Za uvoz lešnika prošle godine dali smo osam miliona evra, umesto da se uloži u njihovu proizvodnju. Ako bismo zasadili samo bagrem, ne računajući pozitivne ekološke efekte, imali bismo 500 kilograma meda po hektaru, što je 2.500 evra po hektaru. To je daleko veći prihod nego bilo koja ratarska kultura. U odnosu na ulaganja, samo kada bi država htela da pospeši razvoj te proizvodnje, pogotovu što se radi o proizvodnji koja osim vrednosti meda ima daleko veću vrednost u pogledu oprašivanja oko 70 odsto useva.