– Tužilaštvo i policija raspolažu nizom informacija o zloupotrebama i direktnom falsifikovanju dokumenata u Pireus banci, pokazuju dokumenti do kojih je došao Danas. Osim dokazanog falsifikovanja aneksa ugovora o bankarskoj garanciji u slučaju firme DMD, o čemu je naš list već pisao, u tužilaštvu se vodi predmet i povodom drugih potencijalnih malverzacija, uključujući i navode o novim falsifikovanjima i odobravanjima kredita mimo pravila. Danas je juče popodne poslao pitanja u vezi sa ovim navodima Pireus banci, koja zbog kratkog roka i složenosti teme tokom jučerašnjeg dana nije uspela da nam dostavi odgovore.
U izjavi bivšeg funkcionera banke Č. M., u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, navodi se da je banka direktno falsifikovala ugovor sa klijentom „tako što je skenirala postojeći ugovor koji je bio potpisan i pečatiran, a u kome je određeni deo teksta zamenila novim, u poslednjem pasusu, pa je zatim tako sačinjen ugovor štampan kao originalan tekst“.
„Među svim malverzacijama u banci koje su mi poznate neposredno ili za koje sam čula od drugih zaposlenih, prisustvovala sam i falsifikovanju dokumentacije … tokom 2009. godine. To se događalo u prostorijama centrale banke u Kolarčevoj ulici, na trećem spratu, u Odeljenju administracije kredita i garancija… Koleginica M. G. je falsifikovala ugovor ili aneks ugovora… Ona je u tom periodu bila šef Odeljenja administracije kredita i garancija… Ovo je bio jedan slučaj falsifikovanja koji sam neposredno videla“, navodi Č. M.
Iako Č. M., koja je i u telefonskom razgovoru Danasu potvrdila ove navode, nije znala čiji je ugovor falsifikovan, to jest da li je u pitanju aneks ugovora o garanciji za DMD holding, vreme krivotvorenja tog dokumenta govori o tome da je u pitanju bio drugi klijent. Naime, Pireus banka je dokazano falsifikovani aneks za DMD holding sudu predstavila krajem 2007. godine, dok je Č. M. falsifikovanju ugovora prisustvovala 2009, što znači da je u pitanju bio drugi slučaj. Dakle, falsifikovanje potpisa klijenata nije bilo jednokratna pojava.
Štaviše, u izjavi sudu, navodi se i treći slučaj krivotvorenja u Pireusu.
„Poznato mi je i da se jednom prilikom pojavila falsifikovana bankarska garancija Pireus banke, potpisana navodno od strane A. J., člana Upravnog odbora banke i profesorke na Pravnom fakultetu, koja nije ni bila ovlašćena da izda takvu garanciju, jer se garancije izdaju samo u odeljenju administracije kredita i garancija u centrali banke. Iz priče sam saznala da je ta garancija navodno izdata u filijali u Bulevaru kralja Aleksandra, a imala je validan pečat banke i potpis A. J.“, navodi Č. M. dodajući da je odmah po saznanju o tome obavestila šefa Odeljenja administracije kredita i garancija.
Osim krivotvorenja dokumentacije, Pireus je, kako se navodi, odobravala i kredite na bez adekvatnog obezbeđenja ili sa ciljem da se izbegne nadzor centrale Pireusa iz Atine.
„Poznato mi je i da je od strane Pireus banke izdat veliki broj kredita bez ikakvog ili adekvatnog obezbeđenja, na primer 22 miliona evra za kupovinu nekretnina bivših Robnih kuća u Nišu, a da je u situacijama kada se kod policije ili tužilaštva postavi pitanje nečije krivične odgovornosti zbog toga, argument predstavnika banke uvek taj da banka navodno nije oštećena“, navodi Č. M.
Ona je, kako dodaje, zbog jednog od ovakvih slučajeva čak podnela i krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu „po kojoj mi nije poznato da je bilo šta postupljeno“. U pitanju je kredit firmi MB konsalting od četiri miliona evra.
„Kod ovog kredita, MB konsaltingu je iznos od četiri miliona evra isplaćen iz dva dela, kao 2,5 plus 1,5 miliona evra, da bi se izbeglo traženje odobrenja centrale iz Atine, jer su svi krediti preko tri miliona evra morali da budu odobreni u Atini“, navodi Č. M. u izjavi Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Ona za Danas pojašnjava da je banka nadležnim organima rekla da nije na gubitku po tom kreditu, „a kredit je četiri miliona evra, za koji ni dinar nije vraćen“.
– To je bio kredit za izgradnju stanova u Vojvode Stepe (nije povezano sa državnim naseljem). Vlasnik te firme je te stanove prodavao po tri puta, a nijedan od njih nikada nije izgrađen. Iz kasnijeg uvida u izvode računa, videla sam da je sav taj novac od kredita potrošen nenamenski: za vraćanje kredita Fondu za razvoj, za plaćanje nekih privatnih investicija, za razne provizije… te zgrade ni do danas nisu izgrađene – kaže naša sagovornica, dodajući da je banka kao obezbeđenje za ovaj kredit uzela „nezavršeni hotel u Vrujcima, njivu, poljski WC sa zemljištem, roštilj sa zemljištem i bazen“.
Efikasno sudstvo
Č. M. je nakon što se više puta protivila poslovnoj praksi rukovodstva banke prvo suspendovana, a zatim dobila i otkaz u Pireusu, zbog čega je tužila banku. U rešenju o suspenziji se navodi sumnja da je zloupotrebila službeni položaj ili prekoračila ovlašćenja, a navod o zloupotrebi se našao i u rešenju o otkazu. Pireus je na suđenju tvrdio da se deo o zloupotrebi položaja greškom našao u otkazu, budući da interna revizija Pireusa, kako kaže Č. M. nije pronašla nikakve greške u njenom radu „što je potvrdila i direktorka interne revizije M. K., kao svedok na tom suđenju“. Č. M. je dobila sudski ovaj spor protiv Pireusa zbog nezakonitog otkaza, ali je Apelacioni sud poništio to rešenje i vratio predmet na prvi stepen. Suđenje se nastavlja.
Bliskost
MB konsalting, koji je jedan od korisnika kredita Pireus banke, od oktobra 2011. je u stečaju a njegov vlasnik, Milosav Čutović, inače kreator nekada poznatog programa „Čigota“, mesec dana nakon poslovnog kraha pritvoren je zajedno sa direktorom firme zbog malverzacija sa stanovima. Međutim, sudskog epiloga nije bilo, a spekuliše se da je u status zaštićenog „biznismena“ dospeo zbog bliskih veza sa aktuelnom vlašću. M. N. S.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
