Dok neke banke u Srbiji ponosno ističu slogan „Kad potpišemo, ne menjamo“, dotle druge svim silama pokušavaju da promene sve što mogu i još da klijente nateraju da o tome nikom ne kažu ni reč. Iako u tome nisu usamljene, Pireus i KBC banka su se našle pod najjačim pritiskom javnosti zbog toga što su svojim klijentima samoinicijativno podigle kamatne stope, i to deo koji se odnosi na maržu, odnosno zaradu. Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji bi trebalo da bude usvojen ove nedelje, konstruisan je tako da bankama zabrani ovakvo poluzelenaško ponašanje, ali one, koje su najsklonije menjanju ugovora na štetu svojih klijenata, već se spremaju da izigraju zakonske odredbe, koje bi trebalo da ih nateraju da se ponašaju onako kako su obavezne u svojim matičnim, evropskim državama iz kojih dolaze.
Tako su pojedine banke već napravile model aneksa ugovora o stambenom kreditu, kojim pokušavaju da tehnički ostanu u okviru zakona, ali da za sebe i dalje zadrže pravo da već ugovorenu kamatu dižu po svojoj volji. Taj aneks biće dat klijentima na potpisivanje čim novi zakon stupi na snagu, a njime će klijentima biti zabranjeno da ikada javno kažu ili napišu bilo šta protiv banke, ma kako da se banka ponašala prema njima.
Tako će novim aneksom, u koji je Danas imao uvid, biti predviđeno da će klijent plaćati ili kamatu utvrđenu u fiksnom procentu ili kamatu datu kao zbir tromesečnog libora na franke uvećanog za bankarsku maržu, šta god da je više. Pritom se od klijenta traži da prihvati da je kamata promenljiva i u delu koji se odnosi na libor i u delu koji se odnosi na maržu, odnosno profit. Upravo u ovom delu banke su do sada postupale protivzakonito, jer prema zakonu, obaveze klijenata moraju da budu određene ili odredive, a ako banka može da menja kamatu kako god želi, onda ta obaveza nikako nije odrediva. Da bi se izbegla ista „greška“, banke sada planiraju da aneksima predvide sebi mogućnost da kamatu podignu u slučaju da dođe do promene premije rizika Srbije ili „troškova finansiranja, nastalih usled promene nivoa obavezne rezerve kod NBS-a“. Na svakih 10 odsto promene obavezne rezerve, banke žele da sebi omoguće promenu kamate za 1,5 odsto, dok se procenat promene rizika zemlje na kamatu može preliti direktno. Na taj način, vezivanjem marže za neke konkretne parametre, banke pokušavaju da „podiđu“ zakonu.
Međutim, i ovog puta banke ne igraju fer. Iako se kamata naizgled zaista vezuje za određene precizne veličine, poput premije rizika ili obavezne rezerve, banka nije ove veličine unela u jednačinu, kojom se kamata obračunava, već aneksom sebi daje pravo da, ako želi, kamatu menja kada dođe do promene ovih parametara. To u praksi znači da kada NBS poveća obaveznu rezervu i kada dođe do povećanja premije rizika, banka može da odluči da klijentima digne kamatu, a kada kasnije rizik i rezerva padnu, banka može da im ostavi visoku kamatu i da ekstraprofit ponovo zadrži za sebe. Zbog toga, mnogi smatraju da će se pitanje odredivosti kamate opet naći na dnevnom redu, ako banke budu odlučile da ovakve anekse zaista primene kada novi zakon konačno stupi na snagu.
Da to ne bi bilo sve, poučene nedavnim iskustvima sa klijentima koji su se udružili, povezali sa udruženjem za zaštitu potrošača i zajednički odlučili da ih tuže, banke su u aneks unele i sasvim neetičku odredbu usmerenu da klijente natera da o svom nezadovoljstvu ubuduće ćute.
„Korisnik kredita se potpisivanjem ovog aneksa obavezuje banci da neće samostalno ili kao član određene grupe, nevladine organizacije ili slično iznositi bilo kakve tvrdnje ili izjave u pisanom, usmenom, elektronskom, grafičkom ili bilo kom drugom obliku, a koje predstavljaju ugrožavanje poslovne reputacije banke, odnosno kojim se može uticati na kaljanje poslovnog ugleda, poslovnog imena banke, njenih zaposlenih, uprave i akcionara“, stoji u dokumentu u kojem se klijentima preti raskidom aneksa ukoliko bilo šta kažu protiv banke i u kojem se od njih traži da tekst aneksa čuvaju kao poslovnu tajnu. To dovoljno govori o tome šta banke u Srbiji misle same o sebi i o svojim postupcima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
