Mesecima ne uspevamo da dođemo do ministra

On dodaje da će se taj regulator obratiti Ustavnom sudu zbog zakona o kinematografiji, koji je upravo u proceduri, i kojim se traži da 10 odsto sredstava koje Ratel izdvaja za telekomunikacije, bude preusmereno u kinematografiju.

– Kako je moguće da se tim zakonom za kinematografiju zahteva 10 odsto od nas, 20 odsto od RRA i oko 1,5 odsto od Tijanića. I kod nas i kod RRA to je drugim zakonom regulisano. Šest meseci smo pokušavali da dođemo do Predraga Markovića, ministra kulture, šest meseci nismo uspeli da razgovaramo. Niko nas ništa ne pita. Mi imamo obavezu da ih tužimo.

• Za šta se inače troše vaši viškovi?

– Prošlogodišnji iznos uglavnom je upotrebljen za digitalizaciju televizije, oko devet miliona. Mislimo da bi bilo logično da ovogodišnji suficit ide na razvoj sistema obaveštavanja, sigurnosti, bezbednosti građana, sistema 112. Kad se u slučaju potrebe javite na taj broj, oni prvo znaju gde ste, kažete bolesni ste oni odmah šalju hitnu pomoć…Taj posao radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, a svi operatori daju elemente mreže, tako da sa bilo kog telefona da zovete, oni mogu da vas nađu i intervenišu. Tih pet miliona nije dovoljno da se taj sistem završi, mislim da bi trebalo ukupno dvadesetak miliona evra. Slično je sa digitalizacijom televizije: devet miliona je došlo sa naše strane, iz IPA programa je obezbeđeno još 11 miliona, a tu treba negde oko 50-60 miliona evra i to bez digitalizacije RTS-a. Samo mreža.

• Digitalizacijom će biti otvorena mogućnost za koliko hoćeš novih televizija?

– Pa jeste, ali ko će to da plati. I ove postojeće se gase. A sad još imate igru sa Zakonom o radiodifuziji, koji kaže da će i lokalne samouprave moći da imaju svoje televizije, dakle isto finansiranje kao RTS. Novac će se deliti, pa RTS preti da će otpustiti 5000 ljudi. Nije mi to jasno. Ne možete da predložite neko rešenje bez ekonomske računice, oni nemaju nikakvu računicu za ovu mogućnost.

• Na tržište telekomunikacija ušle su i velike strane kompanije, a sindikati tvrde da je to pogoršalo kvalifikacionu strukturu i smanjilo udeo inženjerskog kadra. Da li se stranci više oslanjaju na razvojne centre u svojim centralama ili je njihov dolazak prilika za naše inženjere?

– Problem je prelazni period koji je nastao ulaskom novih operatora i liberalizacijom tržišta, i u utakmici za korisnike, ko god je mogao, pa i Telekom, smanjivao je obim korišćenja državnih naučnih i stručnih institucija, jer se pojavila prilika da uzmu mnogo jevtinije gotove proizvode koje nudi Kina. Huavej je, ne samo kod nas, nego je u svetu napravio čudo. Od njih dobijete kompletan projekat nekog mrežnog sistema, a uz projekat dobijete opremu i održavanje. E sad se za mene kao redovnog profesora Elektrotehničkog fakulteta postavlja pitanje: šta mi onda školujemo? Telenor je preuzeo nešto od Karića, doveo određen broj svojih ljudi, i ukupno smanjio broj zaposlenih. Telekom Srbija je ogroman, on ima oko 9.500 zaposlenih, što je posebna priča, i nažalost morao je da se odrekne dobrih usluga domaćih firmi, jer su se pojavili ovi jevtini. Dakle, svi su hteli veća investicija sa manje para.

• Da li u Telenoru sada radi više inženjera nego što je radilo u Mobtelu?

-Radi manje i rade mlađi. Nova tehnologija i posledice globalizacije.

• Imali ste prezentaciju za Telekom i SBB, zanimljivo s obzirom da te dve firme nisu u najboljim odnosima?

– Od sedam telekomunikacionih tržišta, mi smo za dva dokazali da postoji apsolutna dominacija dve firme koje na njima posluju. Telekom je dominantan u kompletnoj fiksnoj mreži, to znači i za telefon i za internet i za velikoprodaju, a SBB u svom delu poslovanja, u okviru KDS-a. Oni se među sobom nikako ne slažu, prepucavaju se, a naš je zadatak da snimimo i da dokažemo ko je u pravu. I uspešno to do sada radimo. Mi vodimo računa o tome da li SBB ima sve zakonom propisane dozvole i sa našeg stanovišta – ima. Telekom, međutim, tvrdi da SBB nema dozvole za korišćenje Telekomove kanalizacije. Mi smo im rekli „izvinite, vi ste te ugovore potpisali pre nego što je postojao Ratel“. Sad Telekom tvrdi da ima nekih kablova za koje on ne zna kad su postavljeni, van ugovora. Ali, to su njihove ugovorne obaveze. Zašto Branko Radujko ne tuži SBB za to, nego mene zato što sam Telekomu propisao da mora da otvori pristupnu petlju i da je da Telenoru.

• Telekom je zadovoljan tim cenama koje ste definisali?

– Nije. Zato nas i tuži.

• Gotovo da nema ekonomiste koji je razumeo Vaš nalog Telekomu da poveća cene nekih svojih usluga?

– Neke da poveća, neke da snizi. Metodologiju koju koristimo usaglasili smo prethodno i sa Telekomom, i sa SBB-om, i sa Telenorom i sa Vipom. Sa svima smo se usaglasili i onda na Telekomu primenili procenu cena. Taj račun je pokazao da je njegova cena niska. Zašto? Zato što je Telekom, radi zaštite svog monopolskog položaja i radi socijalnih problema koje Srbija ima, jevtino naplaćivao telefone, dok je internet drastično skup. Ako mene pitate, a ja sam profa, ja bih voleo da deca imaju jevtin intenet.

• Ali kad je država vlasnik, ona može da izbalansira ta dva interesa?

– Slažem se, ali to nas ne interesuje. Mi smo regulator i moramo da obezbedimo još jednog konkurenta koji će da obori cenu. Da to nismo uradili, Telenor i Orion ne bi zaživeli uopšte.

• U vezi sa Telekomovim dominantnim položajem nešto ste preduzeli, a u vezi sa SBB-ovim dominantnim položajem?

– SBBova infrastruktura je takva da ga nije lako naterati da pusti drugog KDS operatora kroz njegovu mrežu, tehnički nije izvodljivo. To je analogna tehnologija, kad bude prešao na digitalnu, onda će moći. Onda smo i njima uveli troškovni model, imamo ovde dobar tim …

• Šta je bilo sa onim optičkim kablovima koje ima EPS?

– Optičke kablove pored EPSa imaju i PTT, železnica, a ima i NIS. Svi oni imaju optičke kablove, zvrje prazno. Suština je u sledećem: 2010. godine UN je donela deklaraciju koja je kao milenijumski cilj posatvila obavezu država da obezbede svakom građaninu pristup brzom internetu, dostupnost od 20 do 100 megabita, u sledećih deset godina. Postoje analize koliko bi se uvođenjem tako brzog interneta povećao BDP, koliko bi se povećala industrijska proizvodnja, koliko poljoprivreda. Fantastičan pregled za Srbiju. Ali neophodno da imate jednu veliku državnu optičku okosnicu kroz koju svi podaci u okviru te države idu. Ta okosnica kod nas već postoji. Ima EPS, ima PTT, ima NIS, ima Telenor, ima VIP, ima Telekom. Zašto ne bismo to ujedinili? Država da sagleda koji su to servisi i deo mreže koje bi država mogla da zadrži. Mi predlažemo projekat nacionalne širokopojasne mreže, da se opstimalno iskoristi državna i privatna infrastruktura, a bez dodatnih ulaganja. Ovo su vam autoputevi za 21.vek, mogli bismo za pet godina da imamo zavidne rezultate.

• Zašto EPS, ako već ima optičku mrežu dvadeset godina, nije dobio dozvolu za operatora?

– Nikome nije zabranjeno. To je politički problem. To bi ugrozilo poziciju Telekoma. A i različite partije drže Telekom i Elektromrežu Srbije.

• Znači, ako vam EMS podnese zahtev za operatora?

– Odmah može da radi.

• Pa što ne podnese?

– Pa ne može bez odluke vlade.

Digitalizacija

– Osim u mrežu i opremu za digitalizaciju, svi građani koji imaju stare televizore potrebno je da ulože od 20 do 30 evra za uređaje kojim se postiže kvalitetna slika. Hrvatska je za to svim građanima davala vaučere od po 20 evra, ko kupi taj uređaj kupi, ko ne kupi, ne može da ga potroši za druge stvari. U Hrvatskoj je digitalizacija završena i 30. novembra je isključen poslednji analogni predajnik. Ali, oni će morati to da menjaju, nisu dobro odabrali sistem, naš je bolje odabran. Oni su uzeli stariju tehnologiju i kroz jednu talasnu dužinu od 100 megaherca mogu da pošalju četiri različita TV -kanala, a mi možemo osam. Ali su oni završili digitalizaciju, a mi ne verujem da ćemo do 2015. godine. Sad su izbori, ne sme da se pipne ništa – kaže Jovan Radunović i dodaje da taj posao vodi ministarstvo koje je osnovalo i firmu, Emisiona tehnika i veze.