MMF pristao na veći budžetski deficit

Time je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić dobio sve što je tražio, dok ministar ekonomije Mlađan Dinkić nije uspeo u nameri da privoli MMF na povećanje plata u javnom sektoru već u septembru. Ukazujući na sporiji ekonomski oporavak od očekivanog, MMF je smanjio projekciju privrednog rasta Srbije u ovoj godini sa dva na 1,5 odsto, odnosno sa četiri na tri procenta u 2011. godini. Ekonomisti smatraju da je dogovor koji je postignut u načelu dobar, ali da iznenađuje činjenica da je MMF pristao na povećanje konsolidovanog deficita na 4,75 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kako je istaknuto na konferenciji za novinare, prihodi budžeta su tokom prvog kvartala ove godine bili niži od očekivanih, a oporavak teče sporije zbog manjih privatnih investicija i slabijeg izvoza od očekivanog, što je prouzrokovano efektima grčke krize i drugim problemima glavnih trgovinskih partnera Srbije u regionu i Evropskoj uniji. MMF je zato, prema rečima šefa misije Alberta Jegera, pristao na veći deficit, kako bi se nadomestio gubitak javnih prihoda, ali je dogovoreno i da će u slučaju da prihodi budu veći, ta dodatna sredstva sačuvati kako bi deficit bio niži. Ova izjava predstavnika MMF-a stoji u suprotnosti sa tvrdnjom ministra Dinkića da je dogovoreno da se u avgustu, prilikom sledeće posete delegacije iz Vašingtona, pogledaju novi podaci i ponovo razmotri povećanje plata u slučaju da prihodi budžeta budu veći.

Mada su plate i penzije zamrznute do kraja godine, dogovoreno je da Vlada izdvoji 6,5 milijardi dinara, što će biti prikupljeno od prihoda javnih i ostalih preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, kako bi se pomoglo najsiromašnijim penzionerima, zaposlenima u državnoj upravi i najnerazvijenijim opštinama. Nijedno ministarstvo neće smeti da ove godine prekorači odobreni budžet, a vlada u junu mora da donese odluku kojom će ubrzati racionalizaciju u državnoj administraciji, pošto je prema rečima ministarke finansija Diane Dragutinović, do sada završeno tek pola tog posla i to najviše na republičkom nivou.

Povrh toga, kao uslov da Izvršni odbor MMF-a krajem juna odobri četvrtu reviziju i omogući Srbiji povlačenje tranše od 380 miliona evra, stoji obaveza Vlade da do tada Skupštini preda predlog novog zakona o penzijama. Država, međutim, neće povlačiti ta sredstva, budući da već raspolaže deviznim rezervama od oko 11 milijardi evra.

Jedna od glavnih tema pregovora bio je i zakon o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje odloženo za septembar, zbog nerešenih pitanja. Kako je istakla Dragutinovićeva, ostalo je da se odluči da li će, kako je predložilo njeno ministarstvo, biti formiran poseban fiskalni savet kao telo koje će kontrolisati da li se poštuje zakon o fiskalnoj odgovornosti ili će te ingerencije ostati Državnoj revizorskoj instituciji. Takođe je sporno da li će se javna potrošnja smanjivati za stalni procenat u naredne četiri godine i da li će se ograničiti mogućnost zaduživanja države, kako je to predložilo ministarstvo finansija, pošto je MMF pre za to da se državi ne ograničava toliko mogućnost zaduživanja, ali da se limitiraju izdaci za plate i penzije.

Kao pozitivno, MMF je istakao relativno nizak stepen inflacije i pozitivne efekte fluktuirajućeg kursa, zbog kojeg je „Srbija jedna od malobrojnih zemalja u kojima se ne govori o potrebi nominalnog smanjenja plata i penzija radi povećanja konkurentnosti“. Dragutinovićeva je naglasila da slabiji dinar znači i promenu privredne strukture, pošto se tržište okreće domaćim proizvodima čije cene ne zavise toliko od kursa, dok istovremeno domaći proizvodi postaju izvozno konkurentniji. Srpski izvoz je u prvom kvartalu zabeležio rast od 15 odsto, a uvoz pad od pet odsto, što je prema Dinkićevim rečima dovelo do rekordno niskog spoljnog deficita, iako se izvoz još nije vratio na nivo pre 2009., u kojoj je pao za 20 odsto.

– Tačno je da je oporavak u prvom tromesečju niži od očekivanog, ali želim da vas podsetim da je MMF do sada tri puta menjao svoju projekciju rasta, tako da očekujem da će je u avgustu ponovo promeniti, s obzirom na dobre rezultate koje smo zabeležili u aprilu i maju. Promene koje se razlikuju za pola procenta, nisu od suštinskog značaja – rekao je Dinkić, govoreći o MMF-ovom smanjenju procene rasta BDP-a Srbije sa dva na 1,5 odsto. Dinkić je ocenio da je problem Srbije građevinski sektor koji beleži pad od 10 odsto, zbog čega je za sledeću nedelju najavio vanredni državni program za pomoć toj privrendoj grani.

Urednik portala ekonomija.org Goran Nikolić, ističe da su svi elementi postignutog sporazuma pozitivni, osim toga što je usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti odloženo za septembar.

– Jedino iznenađuje to što se MMF složio sa povećanjem deficita na 4,75 odsto BDP-a, što je rast od oko 22 milijarde dinara u odnosu na raniju projekciju. Međutim, to je zapravo priznanje realnosti zbog toga što se očekuju manji prihodi i ustupak vladi, koja je sa svoje strane napravila ustupak po pitanju plata i penzija. Inače, mislim da će čak i 1,5 odsto ekonomskog rasta ove godine biti sjajno ako se ostvari – smatra Goran Nikolić.

Slično mišljenje ima i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, koji naglašava da je MMF sada „prvi put pokazao zube“, ne prihvatajući obećanja, već insistirajući na tome da vlada u skupštinsku proceduru stavi zakon o penzijama, kao uslov za odobravanje četvrte tranše kredita.

– Ovo je najozbiljniji odgovor MMF-a do sada. Vlada će morati u zakonu o penzijama da navede kako će se one usklađivati i posle aprila 2012. godine, odnosno neće moći da koristi penzije u predizborne svrhe. U tom smislu, neozbiljno je to što naši političari tvrde da su postigli sporazum sa MMF-om, kada im je MMF postavio uslove za puštanje četvrte tranše – kaže Ivan Nikolić.

Plate i penzije do daljnjeg na ledu

Prema postignutom dogovoru, plate u javnom sektoru i penzije će ove godine ostati zamrznute. U aprilu i oktobru 2011. i aprilu 2012. godine ova primanja će biti povećavana za procenat inflacije u prethodnih šest meseci, a u aprilu 2011. i 2012. godine će se tom povećanju dodati i polovina rasta BDP-a u prethodnoj godini, odnosno 0,75 i 1,5 procenta, shodno aktuelnim projekcijama MMF-a.

Za narodne kuhinje 252 miliona dinara

Kako je objasnio ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, program pomoći najugroženijima vredan je 1,45 milijardi dinara. Za narodne kuhinje biće izdvojeno 252 miliona dinara, za lanč pakete za staračka domaćinstva u ruralnim područjima odvojiće se 131 milion, a za siromašne porodice koje iz formalnih razloga ne mogu da dobiju redovnu socijalnu pomoć država će dati 100 miliona dinara. Za socijalne usluge u 48 najnerazvijenijih opština predviđeno je 400 miliona dinara, a za roditeljske i dečije dodatke 500 do 600 miliona dinara, čime će se obezbediti redovna isplata ovih davanja. Osim toga, penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru biće isplaćena jednokratna pomoć od 5.000 dinara, kao i božićni bonus u istom iznosu.