Mnogo letova, kraće posete

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Pa ipak, iako ima znatno više turista nego ranijih godina, poređenje sa regionom pokazuje da naša država ne napreduje ništa brže od naših komšija, a jedna statistika nam naročito ne ide u korist – prosečna dužina ostanka u hotelima u Srbiji u stalnom je padu i to kako kod domaćih tako i kod stranih turista.

Prema statističkim podacima koje je sakupila NVO Demokratija za razvoj, prosečan stranac je u srpskom hotelu u 2014. godini imao 2,10 noćenja, dok je 2009. ostajao 2,27 noćenja. Kod domaćih turista skraćenje boravka u hotelima je još izraženije: u 2014. srpski turisti su ostajali 3,37 noći u proseku, a 2009. 3,85 noći.

Podaci ukazuju i na još jedan izrazito negativan trend. Broj domaćih turista je od 2008. do 2014. pao za skoro 30 odsto, što nedvosmisleno ukazuje na kretanje životnog standarda građana Srbije u tom periodu. S druge strane, broj stranih turista je povećan za skoro 60 odsto, što je pomoglo da ukupan turistički bilans ipak bude uveliko pozitivan.

Ono što dodatno zabrinjava jeste to što je Srbija tržište u kojem je došlo do najvećeg pada broja domaćih turista od šest područja obuhvaćenim istraživanjem. Tako su u 2014. samo građani Srbije, Albanije i Makedonije manje putovali nego u 2008. (ovi ostali od 11 do 13 odsto manje, a mi 28 odsto), dok su stanovnici Crne Gore, Bosne i Kosova podigli broj odlazaka u hotele. To nam takođe pokazuje kako se kreće naš standard u odnosu na trendove u okruženju.

Što se tiče rasta broja stranih turista, tu smo tačno na liniji proseka. Porast od 59 odsto u Srbiji sličan je rastu od 66 odsto u Makedoniji i Bosni i značajniji od 30 odsto rasta u Crnoj Gori. Albanija i Kosovo su ostvarili drastičan rast broja stranih turista, od 187 i 149 odsto, ali treba imati na umu da je ukupan broj tih turista veoma mali. Slično tome, manji porast u Crnoj Gori ne znači da toj državi ide gore nego recimo Srbiji ili Bosni, već da ima daleko razvijeniji turizam pa stoga i manje mogućnosti za dalji rast. Crna Gora je u 2014. ugostila 1,35 miliona stranaca, a Srbija, višestruko veća zemlja, 1,02 miliona.

Podaci o prosečnom broju noćenja vrlo jasno pokazuju i ono što je inače poznato – koje su zemlje u regionu turističke, a koje nisu. Tako stranci u crnogorskim hotelima ostaju u proseku po 6,3 noći, u makedonskim 5,16 noći, a u srpskim i bosanskim oko dve noći. U Albaniji i na Kosovu stranci ostaju tek 1,6 noći, što će reći da ostaju tek koliko im je potrebno da obave posao zbog kojeg su došli. Podaci za Srbiju i Bosnu, takođe, ukazuju na to da stranci u ove zemlje dolaze ponajviše radi posla ili radi takozvanog vikend turizma i posete manifestacijama kao što su Egzit, Guča ili Birfest, nakon kojih se uglavnom ne zadržavaju ovde.

Skroman rast

Jedna statistika koja ukazuje na potencijal našeg tržišta jeste broj poletanja aviona sa aerodroma na 1.000 stanovnika. U 2014. ova brojka je bila 8,23 za Srbiju, a 6,3 za Albaniju, 3,29 za Kosovo, a 2,7 za Makedoniju (podatak za 2013). Prema podacima Aerodroma „Nikola Tesla“, rast broja prevezenih putnika je nastavljen i u 2015, iako je izneo skromnih tri odsto.

Četiri osobe, jedan auto

Još jedan parametar po kojem smo bolji od komšija jeste broj automobila na 1.000 stanovnika. Kod nas taj pokazatelj iznosi 247, što znači da na svaka četiri čoveka dođe jedan auto, dok je u Bosni ta cifra 175, u Makedoniji 171, a na Kosovu 122.