Činjenica da su se Rusija i Saudijska Arabija dogovorile da zamrznu proizvodnju nafte kako bi se na taj način suprotstavile strmoglavom padu cena „crnog zlata“ na svetskim berzama može negativno da se odrazi na maloprodajnu cenu benzina u Srbiji, to jest da uzrokuje poskupljenje goriva – kaže za Danas Vojislav Vuletić, ekspert za energetiku.
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Veoma je interesantno pitanje kakav će efekat izazvati dogovor Saudijske Arabije i Rusije o smanjenju proizvodnje nafte. Suočeni smo sa situacijom u kojoj je cena nafte i naftnih derivata niža u zemljama regiona nego u Srbiji. Zbog toga vozači iz Srbije odlaze u Bosnu i Hercegovinu da sipaju gorivo u svoja vozila jer je tamo benzin jeftiniji. Nakon odluke Rusije i Saudijske Arabije da zamrznu proizvodnju nafte, logično je očekivati i da će doći do poskupljenja maloprodajnih cena goriva u Srbiji – navodi naš sagovornik.
On dodaje da je osnovni problem što akciza zahvata veliki deo u ceni goriva i da baš taj segment može opredeliti vlasnike benzinskih stanica da podignu cene naftnih derivata.
– Koliko je sa jedne strane za državu dobro da ima visoke akcize kako bi na taj način punila budžet, isto toliko njihov iznos predstavlja kamen spoticanja u situacija kao što je ova u kojoj su najveći proizvođači nafte odlučili da spreče dalji sunovrat cena „crnog zlata“ na taj način što će da zamrznu proizvodnju i smanje ponudu na tržištu – objašnjava Vuletić.
Dva najveća svetska proizvođača, Rusija i Saudijska Arabija, zamrzavaju proizvodnju tog energenta, a u tome im se pridružuju i Katar i Venecuela. Takva odluka je doneta nakon sastanka predstavnika Rusije i Organizacije zemalja izvoznika nafte u Dohi. Te države obustavljaju eksploataciju sirove nafte, što bi trebalo zaustaviti pad cena, odnosno da dovede do njihovog rasta. Rusija, Saudijska Arabija, Katar i Venecuela dogovorile su se da zadrže proizvodnju nafte na nivou iz januara. Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte, Venecuela i Nigerija, pozivale su na održavanje hitnog sastanka naftnog kartela kako bi se razgovaralo o cenama nafte, koja je od sredine 2014. godine izgubila više od 70 posto svoje vrednosti.
S druge strane, Iran je najavio da planira da poveća izvoz nafte na tri miliona barela dnevno nakon ukidanja sankcija koje su toj zemlji uvele zapadne sile. Interesantan podatak je da u ovom trenutku barel nafte (159 litara) košta manje nego 159 litara flaširane vode. Cena barela sirove nafte na svetskim berzama iznosi blizu 30 dolara, a neke vrste se spuštaju i ispod te granice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
