U Srbiji trenutno posluju 33 banke, od kojih je najveći broj u privatnom vlasništvu, ali relativno malo tržište i brojne teškoće koje je donela ekonomska kriza, verovatno će uticati na to da se ovaj broj smanji. Naime, prema ocenama stručnjaka, Srbija je suviše mala da bi toliki broj banaka efikasno mogao da posluje, a neke od njih već su viđene kao potencijalni kandidati za izlazak sa ovog tržišta. Pri tome se uglavnom radi o velikim bankarskim grupama, koje u Srbiji nisu uspele da postignu značajniji tržišni udeo kakav su očekivale.
Uz to, do konsolidacije bankarskog sektora u skorije vreme može doći i u slučaju da se neke od banaka koje posluju u Srbiji ujedine na nivou svojih matičnih grupacija, što je zbog teške situacije u kojoj se neke od njih nalaze prilično verovatna opcija.
Direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže za Danas da su strane banke prisutne na raznim tržištima pa se događa da na nekima ostanu, a da se sa drugih povuku, tako da je moguće da će po tom osnovu doći do konsolidacije u Srbiji.
– Ljubljanska banka je već najavila da će se povlačiti jer hoće da postane slovenačka banka i da malo bude prisutna izvan te države. Druga mogućnost je da dođe do konsolidacije u zemljama odakle potiču banke. U nekoliko slučajeva je došlo do konsolidacije grčkih banaka u Grčkoj, a bilo je i najava da bi to moglo da se dogodi i u Austriji, pa je logično očekivati da dođe do konsolidacije i u drugim zemljama u kojima te banke posluju. To su dva osnovna faktora koja bi mogla da utiču na smanjenje broja banaka u Srbiji. Međutim, kada će se to dogoditi, to je pitanje – smatra Gligorov.
Prema njegovim rečima, iako se može dogoditi da jedna banka u Srbiji preuzme drugu, to ipak ne treba očekivati u skorijem periodu jer je bankarski sektor u celoj regiji u stanju stabilizacije „pa nemam utisak da neko sada ima ideju da se širi preuzimanjem i da se na taj način bori za tržište“.
– Kreditiranje je sada jako ograničeno, a ako ne preuzimate klijentelu kojoj biste davali kredite, onda nemate ni interes za preuzimanje banke – kaže Gligorov, dodajući da treba sačekati bar još godinu dana da se vidi kuda ide cela regija.
Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže za naš list da je moguće da će dalja konsolidacija bankarskog sektora ovde biti rezultat pre svega spajanja i pripajanja na nivou centrala banaka u inostranstvu, ali da je moguće i da neka od značajnih regionalnih banaka koja kod nas ima skromno tržišno učešće odluči da kupi nekog od lokalnih igrača i time popravi svoju poziciju na lokalnom tržištu.
– Očigledno je da je tržište isuviše malo za 33 banke. Veliki broj banaka ima malo tržišno učešće, a imajući u vidu da nas očekuje spori ekonomski oporavak, pitanje je šta će te banke da rade. Prvih pet banaka učestvuje u ukupnoj aktivi sektora sa 46 odsto, a prvih deset sa 69 procenata. Srbija je jedno od najusitnjenijih bankarskih tržišta u regionu. I pored oporavka profitabilnosti, prinos na kapital je i dalje veoma nizak, a značajan broj banaka beleži gubitke i suočava se sa rastom učešća „loših“ plasmana – ističe Petrović, koji na pitanje da li Rajfajzen eventualno razmišlja o preuzimanju neke banke u Srbiji kaže da je mu nije poznato da je ta tema „na stolu“, ali da je to pitanje pre svega za akcionare Rajfajzena.
Potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković kaže za Danas da iako u Srbiji posluje preko 30 banaka, može se reći da svega desetak ima dominantnu poziciju sa jasnom namerom da još više uvećavaju svoje tržišno učešće.
– Sve ostale banke još traže svoju poziciju i načine na koji mogu postati ozbiljniji igrači. Moramo imati u vidu da srpski bankarski sistem polako ulazi u zreliju fazu razvoja u kojoj postaje znatno teže da se zauzmu pozicije nego do sada. Kao logičan zaključak sledi da će u narednoj fazi doći do konsolidacije bankarskog sektora, bilo kroz preuzimanje ili kroz spajanje određenih banaka. Međutim, još nemamo jasne naznake koje bi konkretno banke mogle biti u igri. Izvesno je da će velike bankarske grupacije prisutne u našoj zemlji nastaviti da rastu i da nikako ne razmišljaju o izlazku sa tržista. U Findomestik banci nameravamo da kontinuirano uvećavamo svoju tržišnu poziciju uz pažljivo upravljanje rizikom koji je osnov za stabilnu i održivu strategiju poslovanja – ističe Marković.
Solidna zarada
U prvih devet meseci ove godine banke u Srbiji ostvarile su profit od 20,7 milijardi dinara, što je za 4,2 milijardi dinara više nego u istom periodu 2009. Najveće profite ostvarile su Inteza, AIK banka, Unikredit, Rajfajzen i Komercijalna banka, koje su zajedno zaradile čak 18 milijardi dinara. Gubitke veće od pola milijarde dinara zabeležile su OTP banka, Alfa banka, Kredi agrikol, Kredi banka i Pireus.
Erić: Malo je dobrih
Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kaže za naš list da je „pitanje mnogo ili malo banaka, pitanje o strukturi bankarskog sektora u Srbiji“, te da je reč „pomalo o paradoksu“ jer je uvek malo dobrih banaka i uvek je previše loših banaka. „Šta reći kada banka ne želi da radi sa privredom jer je to suviše rizično za nju. Ili šta reći kada banka ne želi preduzeću da izda garanciju jer su naknade za to manje od kredita. Malo je banaka u Srbiji koje mogu ispratiti potrebe privrede i stanovništva“, navodi Erić. Prema njegovim rečima, spajanja i preuzimanja su prirodan fenomen na tržištu, a pošto u srpskom bankarstvu „elementi tržišta funkcionišu, za očekivati je da će se promene dešavati“. To, kako ističe Erić, može značiti da će neke banke izaći sa srpskog tržišta ili da će se manje banke integrisati kako bi ojačale tržišnu poziciju i oduprele se sve većoj konkurenciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
