U Srbiji ima 24.000 registrovanih i uglavnom razjedinjenih sindikata, ali svi su izgleda shvatili da iz priče o aktuelnim izmenama Zakona o radu ne smeju izostati, ako im je sindikalni život i opstanak mio. Da pritisak za izmene radnog zakonodavstva u celom regionu nije sinhronizovan i podjednako jak, moglo bi se brzopleto zaključiti da je domaće sindikate svojom destruktivnom i agresivnom promocijom navodnih reformi ujedinio ministar privrede Saša Radulović. Mada je njegov lični nastup u tome imao svoju značajnu ulogu, ne treba ga ni previše precenjivati.
Dakle, posle Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS), dopis Ljubisavu Orboviću, šefu Saveza samostalnih sindikata Srbije i jačem partneru u već funkcionalnom savezu sa UGS „Nezavisnost“, juče je uputio i novonastali Srpski sindikalni front (SSF) čiji su članovi Konfederacija slobodnih sindikata, Udruženi sindikati „Sloga“, Industrijski sindikat Srbije i Sindikat srpske policije. SSF od Orbovića zahteva da u prostorijama svog sindikata danas organizuje radni sastanak na kome će svi sindikati dogovoriti zajednički nastup i sinhronizaciju aktivnosti vezanih za donošenje novih Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji i Zakona o štrajku. SSF smatra da većina građana od sindikata očekuje da se izdignu „iznad svih različitosti i nesuglasica koje postoje i ispolje spremnost za solidan i zajednički nastup sindikalnog pokreta u Srbiji“. SSF u dramatično intoniranom dopisu upozorava da sindikat ovakva očekivanja građana ne sme izneveriti jer „stranice sindikalnog pokreta koje u ovom momentu pišemo ostaće upamćene zauvek. Da li na ponos, ili na sramotu – to zavisi od nas“.
Ljubisav Orbović za Danas kaže da će traženi sastanak organizovati. Ali on smatra da su SSSS i UGS „Nezavisnost“ u svojim aktivnostima na obaranju predloženih izmena Zakona o radu daleko uznapredovali, pa da bi svako institucionalizovanje saradnje sa drugim sindikatima, čiji doprinos takođe ne osporava, bilo samo gubljenje vremena, a da bi i delovanje na dva-tri fronta čak bilo i korisnije. „Dakle, bez ikakvih formi, bez ujedinjavanja, potpisivanja sporazuma i svega toga. Sada je na dnevnom redu Zakon o radu, u pitanju su velike promene koje se najavljuju, koje su potpuno nepromišljene, niko ne govori o dubini i šta stvarno te promene donose. Da se mi sad bakćemo sa nekim sporazumima, dogovorima, od toga nema ništa. To može u nekom mirnodopskom periodu“, kaže Orbović za Danas i dodaje da takvu institucionalnu saradnju ometa i to što mu ideološke pozicije nekih sindikata nisu baš jasne. On dodaje da njegov sindikat neće ni sada kao što nije to činio ni ranije odgovarati svoje članove da učestvuju u protestima protiv Zakona o radu ma ko da ih organizuje. „Sindikat metalaca je podneo zahtev za smenu Radulovića i povlačenje Zakona o radu. Neka i oni urade to isto“.
Treba ovde napomenuti da su prema postojećem Zakonu o radu i političkoj praksi, samo dva sindikata od ovih koji se ovih dana dopisuju priznata kao reprezentativna: Orbovićev SSSS i UGS „Nezavisnost“ Branislava Čanka. Ta dva sindikata učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta i bili su pozvani, ali su napustili radnu grupu za navodnu pripremu, ispostavilo se, već pripremljenih izmena Zakona o radu. Jedan od najvećih sporova među samim sindikatima tiče se ove reprezentativnosti i zakonske odredbe o uslovima za reprezentativnost i proceduri njenog priznavanja koja je takođe trebalo da budu promenjene.
Ranka Savić, predsednica ASNS-a, ne krije da će uslov tog sindikata za zajedničke nastupe u otporu Zakonu o radu biti da dva postojeća reprezentativna sindikata još nekim sindikalnim centralama priznaju reprezentativnost u praksi. „To će apsolutno biti uslov“, kaže ona za Danas. Savićeva takođe smatra da sadašnje izmene Zakona o radu treba povući iz procedure i oformiti „primerenu radnu grupu koja će sa pozicija situacije, korektnosti, popuštanja na jednoj strani sindikata, a na drugoj poslodavaca doneti jedan primenjiv Zakon o radu“. Jer, kaže ona, nije sve ni u ovom postojećem predlogu loše: recimo, odredba o isplati otpremnine za rad samo kod poslednjeg poslodavca. Na pitanje koji bi još sindikati, sem već reprezentativnih, u toj radnoj grupi trebalo da budu, Savićeva kaže: ASNS i Konfederacija slobodnih sindikata, sigurno. „Mi konačno moramo da se dogovorimo da nema socijalnog dijaloga, da Socijalno-ekonomski savet ne funkcioniše, da ova dva sindikata nisu većinski zastupnici sindikalno organizovanog radništva i u tom smislu moramo postići neke dogovore“, kaže ona i dodaje „Ja uvek otvoreno govorim da je UGS ‘Nezavisnost’ miljama daleko od reprezentativnosti, pa ipak sedi u Socijalno-ekonomskom savetu“.
Konfederacija ima – nema reprezentativnost
U Ministarstvu rada tvrde da je Konfederaciji slobodnih sindikata, koja deluje u javnim preduzećima, priznata reprezentativnost, ali da su je socijalni partneri osporili. „Nije tačno“, kaže Orbović. „Sve možete da proverite. Oni uopšte nisu ni podneli zahtev. Nego im je DS to obećao pred izbore samo da ga podrže i potpisala im je Snežana Lakićević, koja nije bila nadležna nego tadašnji ministar Ljajić. Mi smo čak pokrenuli postupak protiv toga. Ali ako oni imaju dokaze da su reprezentativni, to im ne može niko uskratiti. Mi ih pozivamo da podnesu zahtev kad god hoće“, kaže Orbović.
Savićeva: Po čemu sam ja neoliberal?
Na pitanje šta ima da izjavi na primedbe da je sindikat ASNS, kome je na čelu, zagovarao jedan neoliberalni koncept radnih odnosa, Ranka Savić je odlučna: „Po čemu smo to: koja naša izjava, koji potez, koje bilo šta je neoliberalno. Ovaj sindikat ima jedan pragmatičan stav da mora da se sedne i čuju argumenti, da jednom radimo zrelo i odgovorno. U tom smislu neka nas i nazivaju neoliberalnim“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
