– Misija Međunarodnog monetarnog fonda zaključila je posetu Beogradu radi otpočinjanja četvrte revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom, uz ocenu da je ostvaren značajan napredak u realizaciji programa, ali da se u nekoliko ključnih oblasti kasni. Uz to, s obzirom na predstojeće izbore, MMF je odlučio da četvrtu reviziju ostavi otvorenom do njihovog okončanja. To suštinski znači da su u Fondu svesni da Vlada neće preduzeti neke od politički najosetljivijih mera sve dok izbori ne budu završeni, pa čeka kraj izbora da bi objavila rezultate četvrte revizije, kada će ili kritikovati neispunjeno ili će nova Vlada odmah posle izbora ubrzati sprovođenje nepopularnih mera.
U tom kontekstu, bitno je pomenuti da je šef misije Džejms Rouf naglasio da je važno da Srbija ostvari „strukturno fiskalno prilagođavanje od po 0,75 odsto BDP-a u 2016. i 2017. godini“, što znači da sprovede predviđena otpuštanja u javnom sektoru, sa kojima se kasni.
„Ključno je da se racionalizacija ubrza i privede kraju“, rekao je Rouf.
On je kao drugi ključni izazov u ovoj godini apostrofirao restrukturiranje državnih preduzeća, uključujući i javna preduzeća, a prevashodno EPS-a, Železnica i Srbijagasa. On je u tom pogledu dodao da EPS ima centralnu ulogu u privredi i da se mora restrukturirati tako da bude komercijalno održiv.
Još jedno pitanje o kojem se neće pričati dok se izbori ne završe, jeste poskupljenje struje. Aktuelnim aranžmanom je predviđeno da struja ponovo poskupi u maju, ali je neposredno po donošenju odluke o izborima, generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović izjavio kako to poskupljenje neće biti potrebno. Rouf je juče rekao da se o tome ovog puta uopšte nije razgovaralo i da će MMF pitanje skoka cene električne energije pokrenuti posle izbora. On je podsetio da je i prošle godine struja prema dogovoru trebalo da poskupi u aprilu, a na kraju je poskupela tek u avgustu, ali je to ipak učinjeno, sugerišući da bi scenario sa takvim vremenskim okvirom mogao da se ponovi i ove godine.
Dakle, jasno je da MMF ne odustaje ni od otkaza u javnom sektoru, ni od restrukturiranja javnih preduzeća, ni od poskupljenja struje, ali da ne želi da insistiranjem na tim pitanjima poremeti izborni balans.
– Ipak, kada se posmatra čitava lepeza reformi, impresivno je šta je sve postignuto do sada – rekao je Rouf. On je naveo da su svi brojčani ciljevi za kraj decembra 2015. ispunjeni „a većinom i značajno premašeni“. Fiskalni deficit je sa 3,7 odsto BDP-a najniži od 2008. godine, a Srbija je ponovo u zoni rasta, delom zahvaljujući i znatnom povećanju stranih investicija. Inflacija je niska i stabilna i MMF sada smatra da će biti još niža nego što se ranije verovalo – 1,7 odsto, dok će rast BDP-a po Fondu biti 1,75 odsto.
Nesuglasice oko inflacije
Zbog niske inflacije, koja je primetno ispod donjeg cilja Narodne banke od 2,5 odsto, MMF je sugerisao centralnoj banci da dozvoli veće dnevne fluktuacije kursa, čime bi se doprinelo rastu inflacije. Suštinski, da bi se na taj način podstakla inflacija, bilo bi potrebno da NBS dozvoli da kurs brže pada.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je odbacila mogućnost da obaranjem kursa podigne inflaciju, rekavši da ne želi da postigne ciljanu inflaciju, a da promaši sve ostalo.
Džejms Ruf je ocenio da se zbog iskustva iz prošlosti ljudi u Srbiji „više fokusiraju na kurs nego u naprednim zemljama“, ali da „kako Srbija prelazi u stanje fiskalne održivosti, niske inflacije i veće dugoročne stabilnosti kursa, tako će i ljudi biti spremniji da prihvate veće dnevne kursne fluktuacije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
