Oslobodite se zavisnog položaja

 U formatu udžbenika ona je namenjena studentima koji izučavaju medije, komunikologiju sa akcentom na poslovanje ovih subjekata, ali i svim ostalim čitaocima. Iako je reč o akademski obrađenoj tematici, knjiga je napisana razumljivim stilom i predstavlja svojevrstan uvod u finansijski menadžment uopšte. Profesora Gobeljića pitamo kako ocenjuje trenutnu situaciju u pogledu poslovnog ambijenta za medije u Srbiji i dobijamo zanimljive odgovore.

* Kako ocenjujete položaj medija u kontekstu ekonomskih prilika u Srbiji,koliko je taj položaj determinisan posebnostima ovdašnjeg privrednog okvira, a koliko ga diktiraju globalni trendovi?

– Mediji su, kao sredstva javnog obaveštavanja, koji prenose oblikovane informacije, ideje, mišljenja i druge sadržaje namenjene neodređenom broju korisnika, često u zavisnom položaju u odnosu na kreatore ekonomske politike u Srbiji. Imajući u vidu značaj informacije, kao četvrtog faktora proizvodnje u ekonomiji, sa jedne strane, i uzimajući u obzirnivo (ne)transparentnosti izveštavanja i oblikovanja informacija dostupnih javnosti, sa druge, evidentan je uticaj ekonomskih i političkih faktora na medije.

S obzirom na to da je jedan od izvora finansiranja medija budžet države, normalno je da će se, na primer, efekat mera smanjenja javne potrošnje reflektovati na medije. Van nacionalnih granica treba sagledati primere najboljih i učiti od njih, ali to ne znači da je strani model poslovanja u oblasti medija primenljiv u celosti u Srbiji, upravo zbog različitih činjenica koje karakterišu jednu nacionalnu ekonomiju. Kod medijskih institucija postoji mnoštvo problema koji su finansijske prirode, ali i koji u mnogome zavise od ljudskog faktora, odnosno od kreatora ekonomske politike, pa je adekvatna raspodela priliva novčanih sredstava od velikog značaja.

* Da li mediji, koji svoj poslovni model baziraju na tradicionalnim platformama (štampa, radio, TV) treba da teže konvergenciji tih platformi sa novom – digitalnom?

– Proces njihovog prožimanja je neminovnost i on se uveliko odvija. Turbulentno okruženje i svet pun promena i inovacija dovode do zastarevanja jednom stečenih znanja, i to velikom brzinom. Iz tog razloga, kaže se da onaj ko ima pravu informaciju, poseduje moć. Takođe, sposobnost prilagođavanja igra ključnu ulogu u opstajanju u tržišnoj utakmici. Za javnost je bitno da raspolaže adekvatnim informacijama blagovremeno, što pre, pa bi u cilju postizanja toga bila nužna harmonizacija tradicionalnih sa novom prvenstveno digitalnom platformom. Naravno, nužnost i obaveza kreatora u oblasti medija jeste da očuvaju tradicionalne medije kaoneobnovljiv originalni resurs sačinjen od mnoštva vrednosti nasleđenih iz prošlosti, što ne isključuje određeni stepen konvergencije sa savremenim načinom definisanja poslovnog modela medija.

* Svedoci smo preplavljivanja naše svakodnevice različitim medijskim sadržajem, od čega je veći deo istog dostupan besplatno i bez ograničenja. Kako u takvom okruženjumediji mogu da zasnuju ekonomski održiv model poslovanja, da generišu prihode?

– Moguće je, ukoliko se raspolaže sposobnošću prilagođavanja novonastalim promenama u okruženju iadekvatnim, blagovremenim, istinitim informacijama. Inovacijom procesa plasiranja medijskih sadržaja, sa postojećim inputima, i inovacijom proizvoda, odnosno inovacijom medijskih sadržaja i krajnjih oblikovanih informacija, moguće je kreirati ekonomski održiv model poslovanja medija. Jedan način inovacije jeste i pomenuti veći stepen konvergencije tradicionalne platforme poslovanja medija sa savremenim načinom definisanja poslovnog modela. Neophodno je da mediji prošire svoj dijapazon različitih kvalitetnih sadržaja, a da neutrališu savremeni model poslovanja od neproduktivnih segmenata i od trke za kvantitetom.

* Da li je medijski biznis, suočen sa višegodišnjom ekonomskom krizom, kako unacionalnim, tako i u globalnim okvirima, kao i sa izazovima iz digitalne sfere, predodređen na izumiranje (u formi kakvu poznajemo), ili je dovoljno žilav da se prilagodi, transformiše?

– Medijski biznis je suočen sa svetskom finansijskom krizom, ali nikako nije predodređen na izumiranje. Naprotiv, oblast medija je u današnje vreme, svake godine bogatija za određeni broj mladih ljudi,koji se školuju za buduće novinare, menadžere u kulturi i medijima, kulturologe, menadžere za odnose sa javnošću, odnosno za stručnjake koji žele da doprinesu medijskom i kulturnom segmentu života savremenog društva. Oni su željni dodatnog znanja, a sa druge strane obiluju mnoštvom ideja koje se i te kako mogu iskoristiti prilikom definisanja strateške opcije prilagođavanja i razvoja, koji su buduća pokretačka snaga razvoja medijskog biznisa..

* Može li bavljenje medijskom produkcijom i plasmanom na malim tržištima kakvoje srpsko, ipak u perspektivi biti zasnovano kao održiv poslovni model koji donosi profit?

-Upravo odgovor na ovo pitanje može biti zaključak svega do sada rečenog. Naime, malo tržište Srbije, kako kažete, ima velike i neograničene potrebe, ili tačnije rečeno, stalno inovirane potrebe društva. Medijska produkcija i plasman različitih sadržaja imaju perspektivu. Neophodno je kreirati kvalitetnu osnovu za adekvatno oblikovanje pribavljenih informacija, njihovo plasiranje javnosti i to uz poštovanje slobode izveštavanja, uz smanjenu zavisnost od spoljnih faktora. U bilo kom segmentu privrede, ako bismo analizirali statističke podatke, uvideli bi brzo da imamo sve veći broj nečega (zavisi o kom segmentu privrede je reč), odnosno da se radilo u prethodnom periodu na kvantitetu, a ne tako značajno i na kvalitetu. Čvrst temelj održivog rentabilnog poslovnog modela medija, odnosno poslovnog modela koji ostvaruje profit, može biti samo uz izgrađenu kvalitativnu osnovu medijskih projekcija i znatno povećanu odgovornost svih učesnika.