Pad ruske rublje, uzrokovan velikom ukrajinskom krizom, ali i slabi proizvodni kapaciteti domaće industrije, sa akcentom na poljoprivredu, razlozi su zbog kojih Srbija u trgovinskim odnosima sa Rusijom nije zabeležila znatniji pomak. Kada je EU pre godinu dana uvela sankcije Rusiji zbog sukoba s Ukrajinom, a ruski predsednik Vladimir Putin avgusta prošle godine uzvratio istom merom, srpske vlasti i privrednici ponadali su se da bi „ne“ koje su rekli sankcijama Rusiji mogli da iskoriste u ekonomskom smislu i znatnije povećaju izvoz na ovo tržište. Međutim, to se nije desilo. Bar ne u očekivanoj meri.
Srbija je za prvih devet meseci prošle godine u Rusiju izvezla robu u vrednosti od 782 miliona dolara, što je gotovo isto kao godinu ranije, a uvezla je robu za 1,8 milijardi dolara, što je 56 odsto više u poređenju sa istim periodom 2013. Prema podacima Privredne komore Srbije, izvezli smo poljoprivrednih proizvoda u Rusiju u vrednosti od 307 miliona dolara, što je za oko 65 do 70 odsto više u odnosu na 2013.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da Srbija nije mogla bolje da iskoristi situaciju sa ukrajinskom krizom.
„Razmena je bila na nivou od 300 miliona dolara, što je znatno bolje nego ranije, ali nije onako kako je moglo da bude. Problem je u kvalitetu, ali pre svega kvantitetu. Mi nemamo dovoljno veliku proizvodnju, naročito one robe koja je tražena na ruskom tržištu“, napominje Prostran.
To je slučaj sa junećim i svinjskim mesom, a period od jedne godine, prema njegovim rečima, nije dovoljan da se povećaju proizvodni kapaciteti.
„Za proizvodnju junećeg mesa treba da prođe najmanje pet godina da bi se povećanje konkretno osetilo, za svinjsko najmanje dve do tri godine“, ističe naš sagovornik.
Prostran kaže da smo s obzirom na naše kapacitete napravili dobar pomak, ali da za bolje rezultate moramo da povećamo obim proizvodnje.
„Ako bi se sankcije Rusije ka EU i obrnuto zadržale neko vreme, možda bismo mogli da govorimo o boljim rezultatima, ali kada se otvore granice, a izvesno je da će se to u nekom trenutku desiti, možda vrlo brzo, onda mi sa našim cenama nećemo moći da budemo konkurentni“, napominje Prostran.
Srbija u Rusiju najviše izvozi čarape, podne pokrivače, tapete, ali i jabuke, lekove, pumpe za grejne sisteme, cevi od rafinisanog bakra, automobilske gume. Na spisku preduzeća koja su dobro poslovala je i Metalac iz Gornjeg Milanovca, koji u poslednje vreme ne može da se pohvali dobrim poslovnim rezultatima u Rusiji i Ukrajini.
Predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović kaže za Danas da su oni prethodnih godina loše poslovali na ruskom tržištu.
„Imamo negativna iskustva poslednjih godina, ali to nema veze sa tim što nismo uveli sankcije Rusiji. U 2013. imali smo drastičan pad od 1,5 miliona dolara, isti taj pad imali smo i prošle godine. Na to je najviše uticao pad rublje, koja je devalvirala i do 70 odsto“, napominje Vukadinović.
Pre ovog pada Metalac je u Rusiju izvozio isto koliko i u sve ostale zemlje, tako da, kako kaže Vukadinović, uprkos lošim rezultatima u poslednje dve godine oni neće prestati da trguju sa Rusijom, ali ni sa Ukrajinom.
Srbija nije uspela da iskoristi sankcije EU prema Rusiji u smislu poboljšanja trgovinske razmene ni u prehrambenom sektoru, tvrdi direktor Imleka Slobodan Petrović.
„Izvoz u Rusiju nije povećan, bar ne u meri kakvoj smo očekivali. Rublja je pala, a očigledno da dosta toga Rusija uvozi preko Belorusije, kao što smo mi nekad preko Makedonije, tako da prostora za nas nije bilo dovoljno, odnosno nismo uspeli da se pozicioniramo onako kako smo želeli“, istakao je za naš list Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
