Srbija je tokom prošle godine potrošila 1,82 milijarde dolara na uvoz drumskih vozila, a zaradila 1,57 milijardi dolara izvozeći ta ista drumska vozila, pokazuju nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iako bi se dalo zaključiti da Srbi kupuju jako mnogo jako skupih automobila, kad za njih daju više novca nego što Fijat naplati od prodaje kragujevačkog modela 500L širom sveta, to ipak nije slučaj.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Umesto toga, za tih 1,8 milijardi dolara potrošenih na uvoz vozila takođe je zaslužan Fijat, jer ta brojka obuhvata i sve one auto komponente koje ovaj italijanski proizvođač, posredno ili neposredno, uvozi iz inostranstva da bi ih u Kragujevcu upakovao u velikog fiću.
Dublje „kopanje“ po arhivama statističkog zavoda pokazuje tačnije stanje. Podaci za 2015. još nisu obrađeni, ali zato jesu za 2014, u kojoj smo takođe uvezli više drumskih vozila nego što smo izvezli. Ali, kada se izbace auto delovi i druge stavke koje „zamagljuju“ sliku, vidimo da Srbija ipak troši 3,3 puta manje novca na uvoz putničkih automobila, nego što zaradi od njihovog izvoza. Naravno, uvoz plaćaju građani i firme koje će te automobile i voziti, dok se izvoz skoro u potpunosti odnosi na Fijat.
Tako je u 2014. izvoz automobila bio 1,78 milijardi dolara, a uvoz samo 0,54 milijarde. Kako je onda moguće da je uvoz „drumskih vozila“ bio veći od izvoza? Tako što ova statistička kategorija između ostalog obuhvata i auto delove. A tih auto-delova Srbija uvozi u ogromnoj količini, a izvozi u minimalnoj.
Odgovor za tu razliku takođe je Fijat, to jest model 500L koji se u velikoj meri sklapa od uvezenih delova. Tako je u 2014. na uvoz delova za motorna vozila potrošeno 1,42 milijarde dolara. Ova brojka se može uporediti sa ukupnim izvozom putničkih automobila od 1,78 milijardi, pa da se dobije (vrlo) gruba skica neto izvoza kragujevačkog fiće. Gruba, jer se delovi uvoze i za klasične namene – popravku automobila u servisima, zatim jer recimo auto gume uopšte ne ulaze u ovu statistiku, kao ni neki drugi delovi, a iz Srbije se određeni broj automobila sigurno izveze i mimo Fijata.
Osim automobila koji predstavljaju najveći izvozni proizvod Srbije (barem ako se ne gleda neto izvoz), naša država je u 2015. izvozila još i mnogo mašina i aparata – 1,03 milijarde dolara, voća i povrća – 764 miliona, žitarica – 638 miliona i obojenih metala 563 miliona dolara. Ukupno, ovih pet kategorija čine 34,2 procenta celog srpskog izvoza.
Kada se ove cifre uporede sa podacima iz uvoza, vidi se da je poljoprivreda i dalje vodeći izvozni motor Srbije, jer dosta hrane izvozimo, a relativno malo uvozimo. Osim visokog uvoza motornih vozila, Srbija je najviše uvezla nafte i derivata – 1,2 milijarde dolara i električnih mašina i aparata – 770 miliona. Time je neto izvoz električnih aparata zapravo tek 230 miliona dolara.
Uvozimo još i industrijske mašine – 684 miliona dolara, što je pozitivno jer se ove mašine koriste u proizvodnji, a prvih pet uvoznih kategorija kompletiramo prirodnim gasom, za koji smo prošle godine platili 617 miliona dolara.
Rast
Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je srpski izvoz u 2015. bio 12,03 milijardi evra, a uvoz 16,4 milijardi. Izvoz je za dva procenta više porastao od uvoza (7,8 prema 5,8), što je nastavak pozitivnog trenda. Ipak, uprkos tome, spoljnotrgovinski deficit je porastao za 0,6 odsto i bio 4,36 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom je dostigla 73,4 odsto, što je rast od 1,4 odsto na godišnjem nivou.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
