U situaciji kada gotovo svaki peti nezaposleni u Srbiji posao čeka duže od 10 godina, a svaki treći mlad čovek ne radi ništa, kada je plata u proseku (koji izvlači Beograd) manja od 400 evra, zvuči pomalo nestvarno da stručnjaci za informacione tehnologije ne čekaju ni dana na posao, već ga dobijaju još kao studenti i da, uz radnu knjižicu, ide i početna plata od 500 do 600 evra mesečno. I dok Srbija redom beleži pad u gotovo svim privrednim sektorima, javni dug raste, a zaduživanje ne prestaje, IT sektor raste nezadrživo. I to bez pomoći države.
Prema podacima Milovana Matijevića iz kompanije Mineco computers, rast zaposlenih u ovom sektoru 2011. bio je 22,8 odsto u odnosu na 2007, a rast prihoda u istom periodu 10,5 odsto. „U 554 kompanije koje proizvode softver radi 5.871 radnik, a u proseku se ostvaruje prihod od 34.000 evra po zaposlenom“, napominje Matijević. U 2011. izvezeno je softvera u vrednosti od 166 miliona evra, a prema poslednjim podacima u 2012. trebalo bi da taj izvoz dostigne 185 miliona evra. Softverske kompanije su u 2011. za poreze i razne doprinose u budžet uplatile gotovo 50 miliona evra, tako da IT sektor nikada nije tražio neku ozbiljnu podršku države.
Međutim, država je izgleda konačno prepoznala tu granu kao potencijalno radno mesto za mnoge buduće stručnjake, pa je tako pre nekoliko dana savetnica u Ministarstvu finansija i privrede Jasna Matić najavila pomoć osnivanju informaciono tehnoloških firmi u 2013. od milion evra. Ta podrška bi podrazumevala, kako je objasnila, subvencije do 25.000 evra za „početnike“ (start ap krediti), pomoć firmama koje se bave izradom programa za strane kompanije (autsorsingom), ali i onima koje rade na razvijanju sopstvenih programa i privlačenju velikih stranih firmi da otvaraju razvojne centre u Srbiji. Gotovo u isto vreme na sastanku u Abu Dabiju, ministar finansija Mlađan Dinkić je odmah posle sastanka na kome je precizirao ulaganja u poljoprivredu, razgovarao sa predstavnicima svetski poznate kompanije iz Emirata Mubadala i to na temu eventualnih investicija u oblasti visokih tehnologija.
Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja kaže za Danas da je IT najzdraviji sektor domaće ekonomije, možda zato što država nije imala preveliki uticaj na njegov razvoj. Naravno, iako cifre govore da se on munjevitom brzinom razvija Šolaja napominje da pravni okvir koji reguliše ovu oblast nije najbolji i da u praksi dolazi do različitih problema, između ostalog, carinjenja softvera kao usluge. „Problemi sa implementacijom postoje, ali izgleda da konačno postoji i politička volja da se radi na razvoju IT“, napominje Šolaja. On ističe da je ono što sad radi Ministarstvo finansija i privrede nešto na čemu IT stručnjaci već duže insistiraju.
Šolaja kaže da postoji niz mera koje bi tek trebalo preduzeti, između ostalih, nulto oporezivanje plata zaposlenih koji izrađuju softvere. „Poreska politika treba da podstiče razvoj softvera, potom uvozne i izvozne procedure moraju da budu bolje definisane i neophodne su što hitnije intervencije u obrazovnom sistemu“, nabraja naš sagovornik. Akcenat, smatra, treba staviti na podsticaje za izradu sopstvenih rešenja, pre svega. Razviti sopstveni softver, upakovati znanje iz neke specifične oblasti u konkurentan softver nije nimalo lako, jer iako mnogi imaju ideje, sredstva i vreme su ono što im nedostaje.
– Kada razvijete softver koji ima prođu na svetskom tržištu, obezbedili ste efikasnu multiplikaciju uloženog rada i sredstava. Ali ne samo to. Mi se ne možemo takmičiti u autsoursing areni sa zemljama kao što su Indija, Vijetnam, Brazil iz razloga što nemamo toliko kadrova. U tim zemljama moguće je formirati timove sa više stotina, pa i hiljada programera i ostalih IT kadrova. U Srbiji raspolažemo sa tek nekoliko hiljada ljudi u ovoj branši. Sve i da ih dupliramo za koju godinu, to nije dovoljno – napominje Šolaja. Rešenje je zato, napominje on, upravo u podizanju zarade po glavi zaposlenog, što je jedino moguće po modelu razvoja sopstvenih rešenja.
Potrebe za stručnjacima rastu svakog dana i prema procenama IDC-a, ističe on, u EU će u naredne tri godine biti potrebno 500.000 IT eksperata. Prednost Srbije, odnosno domaćih stručnjaka, jeste u tome što nude kvalitet i radnu snagu po konkurentnoj ceni u odnosu na evropske zemlje. „Ne smemo zaboraviti da su neke domaće IT firme globalni lideri u svom poslu“, ističe Šolaja primer jedne takve kompanije čiji softver se koristi za upravljanje distribucijom električne energije u više od 300 gradova sveta.
Top pet
Možda šira javnost nije prepoznala kapacitete IT sektora, ali tržište govori samo za sebe. Samo u poslednje dve godine broj oglasa za ovu vrstu poslova porastao je, kako nam je rečeno u Infostudu, za čak 80 odsto, a IT stručnjaci su u top pet zanimanja u Srbiji. Uostalom kao i u svetu. Prema Forbsovoj listi, na prvom mestu najtraženijih zanimanja u Americi za 2013. je programer. U SAD prosečna godišnja plata programera iznosi čak 90.530 dolara, dok je u Srbiji prosečna plata jednog IT direktora 143.900 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
