Promenićemo akcize ako Evropa kaže

*Na koji način je građane moguće zaštiti od eventualne gramzivosti naftnih kompanija koje sada mogu nesmetano da „napumpaju“ cene goriva?

– Prihvatili smo slobodno formiranje cena naftnih derivata I nadali se da će sve kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom derivata to iskoristiti kao šansu za najbolje moguće pozicioniranje na našem tržištu. Nažalost, nisu se sve kompanije na takav način odnosile iako ne možemo reći da su svojim cenama nadmašile cene u regionu. Jedino je NIS zadržao nešto niže cene od srednjih cena u regionu zahvaljujući i tome što ima dva proizvoda za koje su akcize nešto niže nego za goriva evro kvaliteta. Važno je naglasiti da za evro kvalitet dizela i evro premijum 95 NIS ima isti nivo akciza kao i sve ostale kompanije. Dakle, nije reč o različitom položaju NIS-a i kompanija koje nemaju proizvodnju goriva u Srbiji. S druge strane, ne vidim problem u tome da država vodi računa o preduzećima koja rade i funkcionišu na njenoj teritoriji. Dok sam ja ministar učiniću sve da stvorim što bolje uslove za rad svim kompanijama u sektoru.Posebno onima koji se bave realnom proizvodnjom.

* Jeste li pročitali SSP gde se navodi da je zabranjena fiskalna diskriminacija?

– Ovde nije reč o fiskalnoj diskriminaciji. Različite akcize prema derivatima različitog kvaliteta imaju Austrija, Belgija, Bugarska, Nemačka, Estonija, Francuska i Švedska.U EU ne postoji zabrana za različite akcize za različite vrste benzina i dizela. Jedina obaveza zemalja članica EU jeste da ne određuju akcize niže od propisanog minimum. U EU akcize na bezolovni benzin ne smeju biti niže od 0,43 evra po litru a kod nas su više od tog minimum – 0,47 evra po litru. Iznos obavezne akcize za dizel u EU je 0,33 evra po litru a kod nas je takodje viši i to 0,332 za dizel D2 i 0,351 za evrodizel. Politika EU propisuje postepeno smanjenje razlike između akciznog opterećenja dizela i benzina što se desilo u Srbiji. Dakle, priča o tome da je ovom odlukom učinjeno nešto što se ne radi u EU je netačna i zlonamerna. Pogotovo kad to priča i tumači neko ko je zainteresovan i to još govori kao u ime EU.

* Da li se po vašem mišljenju onda može govoriti o liberalizaciji tržišta naftnih derivata u Srbiji?

– Akcize nisu povećane na uvozno gorivo već akcize zavise od kvaliteta goriva bez obzira da li se ono proizvodi u Srbiji ili van nje. S obzirom da NIS proizvodi i evro dizel za njega je akciza ista kao i za svaki uvezeni evro dizel proizvod bilo da je OMV-ov, Lukoilov ili MOL-ov. Isto važi i za benzine. Postoje dva benzina sa nižim akcizama koja se proizvode u Rafineriji nafte Pančevo koja su ispod evro kvaliteta između ostalog zato što je ta rafinerija bombardovana 1999. godine. Ali, to je naša rafinerija. Ovde nije reč da je neko preferiran, ali jeste reč da smo preuzeli obavezu u međudržavnom sporazumu s Rusijom koji je ratifikovan u Skupštini Srbije. Preuzeli smo obavezu da nećemo pogoršati uslove NIS-u na tržištu u vremenu trajanja rekonstrukcije rafinerije do 2012. godine.

* To znači da otvoreno štitite NIS?

– Ne štitim.To je međudržavni ugovor. Onda mogu da kažem da i vi preferirate nekog ko posebno zarađuje. Sve kompanije koje rade na našoj teritoriji i koje upošljavaju naše građane i koje redovno izmiruju i poreze i doprinose prema državi su naše kompanije. I Fillip Moris, BAT, Telenor itd. Država mora da vodi računa o njima. U 2010. kada nismo imali potpuno otvoreno tržište i slobodno formiranje cena učešće dva naftna derivata koja danas imaju niže akcize bilo je 30,8 odsto. Moje je očekivanje da će se to učešće sve više smanjivati jer NIS ide na veću proizvodnju goriva evro kvaliteta sa kojima želi da izađe i na druga tržišta. Može se očekivati da će to učešće biti još niže ove nego što je to bio slučaj prošle godine. Prema tome smatram da princip liberalizacije tržišta naftnih derivata u Srbiji nije narušen. S druge strane, mi smo zatražili mišljenje Evropske komisije o tom slučaju.

* Niste napravili jednak teren, to je problem.

– Niste u pravu, napravljen je jednak teren za taj kvalitet, a vi birate hoćete li kupiti taj kvalitet ili drugi. Niko nikoga ne tera da umesto evrodizela kupi D2, ali struktura vozila kod nas, posebno poljoprivrednih, je takva da im čak više odgovara D2, a ne evro kvalitet. Jel smatrate da treba da bude ista cena derivate bez obzira na kvalitet? Da istu cenu goriva i da isti naftni derivat treba da kupuju i vozači traktora kao i onaj što vozi Mercedes. Osnovni razlog zbog čega smo se odlučili da podignemo samo za 30 para akcize na d2 je bio da omogućimo jeftinije derivate za poljoprivredu i industriju.

* Cenovna razlika je ipak presudna vozaču.

– Vaše je pravo da odlučite koji ćete derivat kupiti. Marže prometnika na eurodizel su išle i do 25 dinara. I nadali smo se da neće doći do korekcije cena bez obzira na povećanje akciza.

* Iz Vlade nam stalno pričaju kako će konkurencija u svim oblastima doneti pojeftinjenje, a sada će samo u ovoj doneti poskupljenje.

– Ja sam i ranije skretao pažnju da svaka liberalizacija ne donosi niže cene. Činjenica je da imamo niže cene nego da smo zadržali Uredbu o formiranju cena derivata. Svako može da izračuna uzevši u obzir sve elemente koji su bili delovi uredbe , a to su cena nafte i odnos dolara i dinara da bi cena danas bila viša za 10 dinara u odnosu na trenutne cene da smo zadržali uredbu.

* Da li u toku 2011. možemo očekivati da startuju najavljene investicije u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta? Možete li nam konkretno reći o kojim investicijama je reč?

– Generalno da. Očekujem da se u naredna dva meseca izvrši izbor strateških partnera za izgradnju dve velike termoelektrane, Kolubare B i TENT 3 i da se započne sa izradom projektne dokumentacije i pribavljanju dozvola kako bi se ušlo u proces realnog investiranja u ta dva najveća energetska kapaciteta. U 2011. počeće izgradnje dve hidroelektrane na Limu snage 60 megavata instalisane snage, vredne 140 miliona evra. Takođe, ove godine će početi deo investicija u okviru stvaranja uslova za izgradnju hidroelektrana na Ibru. Reč je o zajedničkom projektu Elektroprivrede Srbije i italijanske kompanije Sećii. Očekujem da se završi i tenderska procedura na Termoelektrani-toplani Novi Sad kapaciteta između 400 i 450 megavata. Trebalo bi ove godine da bude izgrađeno nekoliko malih hidroelektrana, kao što je bio slučaj i prošle, a očekujem da i prvi vetrogeneratori budu izgrađeni ove godine kao i da se steknu uslovi da u 2012. dobijemo i vetroparkove.

* Kada bi se moglo očekivati poskupljenje električne energije u Srbiji i da li su stvoreni uslovi za takvu vrstu korekcije? Da li će struja poskupeti jednom ili dva puta u toku godine?

– Cene su uvek predmet pažnje javnosti što je sasvim razumljivo. činjenica je da je cena struje u Srbiji najniža u Evropi. Zbog razvoja EPS-a, koji je značajan za razvoj drugih industrijskih grana u zemlji, trebalo bi da dođe do korekcije cene električne energije. Očekujem da će ta korekcija biti najverovatnije 1. marta i mislim da će biti na nivou jednokratnog povećanja.

* Da li će poskupljenje struje pratiti i restrukturiranje EPS-a?

– Kada je reč o restrukturiranju EPS-a od tog procesa ne možemo odvojeno posmatrati činjenicu da bi neke svetske kompanije želele da kupe deo ili ceo EPS u stanju u kakvom je sada kako bi prošle što jeftinije. Sa promenom cene električne energije cena kompanije se značajno menja. Ako cena struje poraste za 10 procenata, vrednost kapitala EPS-a može da se poveća za milijardu evra. I nije isto da li ćemo vršiti restrukturiranje sa cenom od 4,5 evrocenta po kilovat satu ili sa cenom od osam evrocenti. Oni koji pod restrukturiranjem podrazumevaju otpuštanje jesu u pravu, ali mi u ovom trenutku zaista nemamo gde da zaposlimo te radnike. Činjenica je da ako se EPS poredi sa razvijenim kompanijama iste veličine ima višak zaposlenih. Međutim, u ovoj situaciji ko bi mogao na sebe da preuzme tu vrstu odgovornosti, da otpusti te ljude i kaže baš me briga na primer za 10.000 porodica u Srbiji? I ti ljudi moraju da žive. Druga bi stvar bila da je cena struje visoka zbog toga što EPS ima toliko radnika. Međutim to nije slučaj jer je ta struja dvostruko ili trostruko jeftinija od one koju proizvode kompanije iste veličine koje imaju upola manje radnika. Po nekoj dinamici mi ćemo smanjivati broj zaposlenih u EPS-u ali samo tako što ćemo im istovremeno pružiti priliku da nađu posao na nekom drugom mestu i obezbede egzistenciju svojim porodicama.

* Da li i vi mislite, kao i predsednik partije Dačić, da u budućnosti ne treba isključiti mogućnost koalicije DS i SNS?

– Zahvaljujući tome što je SPS prihvatila da bude koalicioni partner u postojećoj vladi i deklaraciji o političkom pomirenju koju smo doneli zajedno sa DS stvoreni su uslovi da su političke tenzije i razlike dovedene u nivo da danas praktično svaka stranka može da se nađe u koalicionom odnosu sa svim drugim relevantnim strankama ako proceni da je to oportuno. Stoga, ne bi bilo ni čudno ni neprirodno da dođe i do koalicionog dogovora dveju najjačih stranaka. SPS nema tu vrstu problema, kao što je rekao predsednik Dačić, sa kojim se ja u potpunosti slažem, u smislu naše pozicije na političkoj sceni Srbije. SPS smatra da sa stanovišta razvoja demokratskih odnosa i institucija u državi ne bi bilo dobro da se politički sistem svede na dvopartijski sistem. Razlog je taj što on ne bi ni približno odražavao sve potrebe građana Srbije koje se danas artikulišu kroz veći broj političkih partija.

* Ima li ikakvih novosti u vezi sa rekonstrukcijom Vlade Srbije? Da li je Dačić razgovarao sa ministrima iz SPS?

– Mislim da je Vlada Srbije radila, saglasno uslovima u kojima se nalazila, efikasno i da je donosila odluke koje su bile u cilju što bržeg i lakšeg prevazilaženja ekonomske krize. Imamo pozitivnu stopu rasta, povećanje izvoza i najsnažniji iskorak u okviru evropskih integracija. U tom smislu smatram da ne stoje ocene da Vlada nije bila dovoljno efikasna u rešavanju zadataka koji su pred nju bili postavljeni. Takođe, smatram da su članovi SPS u Vladi Srbije poneli punu odgovornost za poverene im zadatke.

* Da li ipak očekujete rekonstrukciju ili mislite da je neće biti?

– Ne bih želeo da govorim u nečemu u čemu ne učestvujem. Ako bi me neko pitao za savet, rekao bih da je sada vreme da se razgovara i dogovara sa potencijalnim partnerima koji će formirati novu Vladu o organizacionoj strukturi i ključnim potezima buduće vlade. S obzirom da smo u predizbornoj godini upravo su to teme o kojima bi trebalo pričati i koje su prioritetne.

* Šta mislite o uključenju gej aktiviste Borisa Milićevića u GO SPS? Imate li ikakav problem sa tim?

– Lično sam uvek bio protiv svih vrsta diskriminacije. Smatram da postoje neka intimna ljudska opredeljenja u koja politika ne bi trebalo da ulazi. Zaista nemam problema sa osobama različitog seksualnog opredeljenja a mislim da je rukovodstvo SPS u konkretnom slučaju pokazalo da se zaista bori protiv svih vrsta diskriminacije.

Ne osećam se ugroženim

– Nemam razloga da se osećam ugroženim ukoliko dođe do rekonstrukcije Vlade. Zadovoljan sam mnogim stvarima koje sam pokrenuo u sektoru. Zadovoljan sam i ostvarenim rezultatima jer imamo najveću stopu rasta u odnosu na ostale sektore. Stoga nemam razloga da se plašim ili budem nezadovoljan time ukoliko bi vrh koalicije odlučio da sam ja neko ko treba da bude povučen sa mesta ministra. Obično vi odlučujete da li ćete vi biti ministar, sve ostalo ne zavisi od vaše volje.

Kineski kredit ili evropski partner

– Kineski kredit je pominjan kao jedna od mogućnosti finansiranja učešća Srbije u izgradnji nuklearke Belene. Međutim, u slučaju da dođe do učešća Srbije u izgradnji nukelarke i da ono ne bude veliko, ono će se finansirati sopstvenim sredstvima EPS-a. Ako pak to učešće bude veće ići će se ili na kredit Kineza ili na zajednički nastup sa nekom kompanijom iz Evropske unije.

DS poželjniji partner od SNS

– Ako analiziramo rezultate rada aktuelne Vlade Srbije, saradnju koja postoji između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije i temeljna opredeljenja te dve stranke, smatram da je DS poželjniji politički partner socijalista nakon narednih izbora. Takođe, takav je slučaj i na duge staze kada je reč o odnosima SPS i DS. Temeljni principi saradnje naše dve partije su usaglašeni i značajni su za dalju političku stabilnost i razvoj države.