Prva faza izgradnje završena u roku

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Vozovi koji će zasad saobraćati sa te stanice voziće dva puta dnevno do Novog Sada. U funkciji je osam od planiranih 10 koloseka, istakla je ministarka. Ona je dodala da se Beograd, otvaranjem Prokopa, ponovo vraća na železničku mapu Evrope i Balkana. U narednoj fazi, prema njenim rečima, planira se izgradnja stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa auto-puta i obodnih gradskih saobraćajnica, a takođe je u planu izgradnja tržnog centra.

Mihajlovićeva je podsetila da je na izgradnji Prokopa dnevno radilo 250 ljudi, da je korišćen građevinski materijal domaće proizvodnje a da su i nosioci posla, a ne podizvođači, posle dužeg vremena bile takođe domaće firme koje time stiču značajne reference za druge slične projekte u zemlji i inostranstvu. Time je i železnica, kao investitor, postala pokretač srpske privrede.

– Naši građevinari ne samo da su završili posao u roku, već i maksimalno kvalitetno. Naš cilj je da stvaramo uslove da domaće kompanije i njihovi radnici imaju što više posla – naglasila je ministarka Mihajlović dodavši da država nijednoj kompaniji ne duguje ni dinar.

Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd centar u Prokopu započeli su 3. decembra 2014. godine. Tada je zvanično počela prva faza rekonstrukcije a radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko Energoprojekt opreme, a u čijem sastavu su još Energoprojekt niskogradnja, Energoprojekt visokogradnja, ZGOP i AŽD. Ugovor između Železnica Srbije i konzorcijuma potpisan je 30. jula 2014. godine. Rok za završetak radova bio je 420 dana i po ugovorenom planu aktivnosti treba da budu završeni 26. januara 2016. godine. Vrednost posla je oko 25,8 miliona evra, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj. Ugovor o kreditu sa kuvajtskim Fondom potpisan je 10. decembra 2012. godine.

Po završetku radova glavni grad i Srbija dobiće modernu železničku stanicu, koja će mnogo efikasnije moći da prihvati veći broj vozova na domaćim i međunarodnim linijama, a kroz Prokop će moći da saobraćaju lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi. Završetak radova u Prokopu jedan je od najbitnijih preduslova za realizaciju projekta „Beograd na vodi“. Izmeštanje kompletnog putničkog saobraćaja iz sadašnje Glavne železničke stanice Beograd u stanicu Beograd centar u Prokopu jedna je od najbitnijih pretpostavki realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Bg voz i Regio ekspres

Pored gradske železnice iz sistema Bg voz, stanica Prokop će u prvoj fazi vršiti prijem i otpremu putnika na relaciji Beograd – Novi Sad – Beograd, na kojoj će saobraćati novi elektromotorni vozovi marke „Štadler“. Iz Srbijavoza kažu da će vozovi „Regio ekspres“ na relaciji Novi Sad – Beograd sa polascima iz Novog Sada u 09:10 i 11:05 časova završavati vožnju u stanici Beograd centar, a da će oni koji su iz Beograda za Novi Sad polazili u 12:27 i 16:07 časova sada polaziti iz stanice Prokop u 12:32 i 14:38 časova. Cene voznih karata na ovoj relaciji ostaju nepromenjene i iznose u drugom razredu 388 dinara u jednom pravcu i 620 dinara u oba pravca.

Istorijat gradnje Prokopa

Prve ideje o izgradnji novog Beogradskog železničkog čvora pojavile su se još u periodu između dva svetska rata. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka urađeno je više projekata, ali nijedan od njih nije realizovan.

Smatra se da je rad na izgradnji Beogradskog železničkog čvora po projektu „Prokop“ počeo 21. marta 1974. godine, otvaranjem radova na novom železničkom mostu preko Save. Istovremeno, u to vreme, privodili su se kraju radovi na izgradnji Ranžirne stanice u Makišu (koji su započeli 1970. godine). U periodu 1977-1978. godina izgrađeni su najneophodniji koloseci u Prokopu. Međutim, krajem 1978. godine zaključeno je da je cena izgradnje takve stanice isuviše velika, pa je doneta odluka da se smanji površina krova i da se odustane od gradnje skupljih detalja projekta. U isto vreme došlo je i do ekonomske krize u zemlji, pa je izgradnja nove stanice i čvora bila potpuno prekinuta.

Radovi su nastavljeni 1996. godine i odvijali su se do 2001. godine, kada su ponovo gotovo potpuno obustavljeni. Sledio je period minimalnih ulaganja u izgradnju Prokopa. Značajniju aktivnost predstavljala je izgradnja petog i šestog koloseka, koju je finansirao Grad Beograd. Oni su stavljeni u funkciju 2010. godine i uključeni u saobraćaj beogradske gradske železnice.