"Knjaz" nije u ćošku

– Međutim, uprkos tome što nema domaćih trgovinskih lanaca, Srbiji ovakvi formati prodavnica uopšte ne nedostaju. Kao najveći, uz već pomenuti Delez ističe se Idea, u vlasništvu hrvatskog Agrokora, ali i Roda i Merkator, od pre dve godine takođe deo hrvatske kompanije u vlasništvu Ivice Todorića. Dominaciju hrvatskih kompanija na domaćoj trgovinskoj sceni trenutno ne može da ugrozi niko. Već godinama se najavljuje veliki dolazak nemačkog Lidla, ali se on još nije desio. Manji, lokalni marketi poput krnjevačkog DIS-a, Univereksporta, Amana ili zrenjaninskog Gomexa iz godine u godinu napreduju i veliki su igrači ali još uvek samo na ograničenom prostoru. Još nemaju dovoljno kapaciteta da pariraju najvećima.
Situacija, međutim, po robu srpskog porekla uopšte nije tragična. Vučićeva teza da je Knjaz Miloš u našim radnjama u ćošku, a da se u hrvatskim uopšte ne prodaje – ne stoji. Već u prvoj prodavnici Idea u koju smo ušli na Bulevaru kralja Aleksandra zatekli smo Knjaz u društvu Rose, Proloma, Akva vive, Mivele, i od stranih jedino Jane i Evijana.

– Nemamo mi ništa protiv Jane, Jamnice i drugih kompanija, ali srpski Knjaz Miloš je negde u ćošku i to se onda tu naravno manje prodaje, a u njihovim zemljama se uopšte ne prodaje – rekao je Vučić pre dva dana u Požarevcu.

Uostalom, u većini trgovinskih lanaca tvrde da je bez obzira da li su oni u Srbiji, Hrvatskoj, BiH ili Sloveniji, domaća roba zauzima od 60 do 80 odsto prostora na rafovima. Procenat domaće robe je veći što je prodavnica manja. Naravno, izbor, tvrde u marketima, ne zavisi toliko od toga gde se roba nalazi i koliko je zavučena, već se potrošači uglavnom odlučuju za nešto ili zbog cene (traže što jeftinije) ili insistiraju na kvalitetu.

Voda poreklom iz Srbije zaista nije jedan od prodavanijih naših proizvoda u regionu. Ali zato slatkiši jesu. Crvenkina jafa keks i mančmelou, čokoladne bananice, plazma keks i medeno srce, kao i smoki i eurokrem, proizvodi su koji su uprkos ceni, srpskom poreklu i svemu ostalom zaista dobro plasirani u hrvatskim prodavnicama. Oni su i doprineli tome da čak petinu srpskog izvoza u Hrvatsku čine prehrambeni proizvodi i pića. Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2014, prema podacima Privredne komore Srbije, bila je nešto veća od milijarde dolara, što je rast u odnosu na 2013. od 13,3 odsto.

Tokom prošle godine izvezli smo u Hrvatsku robu u vrednosti od 458 miliona dolara, u isto vreme uvezli smo robe u vrednosti od 546 miliona dolara. Ovaj u procentima dvocifreni rast trgovinske razmene Srbije i Hrvatske samo je nastavak ovog trenda. Pre šest godina Srbija je duplo manje izvozila u Hrvatsku nego što je uvozila. Sada je razmena i dalje u korist komšija, ali je neznatna u odnosu na taj period. Prošle godine Srbija je u ovoj razmeni sa Hrvatskom zabeležila deficit od „svega“ 87 miliona dolara.

Hrvatska je za prvih šest meseci ove godine najviše uvozila iz Srbije prehrambene proizvode i pića, gotovo 19 odsto, potom slede koks i derivati nafte sa 11,5 odsto, proizvodi od gume i plastike sa 9,5 odsto, i u nešto manjoj meri hemikalije, osnovni metali, papir, odeća, nameštaj. S druge strane, u istom periodu Srbija je iz Hrvatske uvozila najviše prehrambene proizvode, hemikalije, dok je na trećem mestu sektor lova, ribolova i poljoprivrede.

Razmena u 2015.

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske za prvih osam meseci 2015. iznosila je 596,8 miliona dolara, što je za 9,2 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz u Hrvatsku, prema podacima PKS, u istom periodu iznosio je 289,5 miliona dolara, dok se uvoz iz Hrvatske smanjio za 10,3 odsto i iznosio je 308,3 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni od januara do avgusta ove godine na strani Srbije je i iznosio je 21,8 miliona dolara.