Pred većem Višeg suda u Zrenjaninu juče je nastavljeno suđenje bivšem predsedniku i suvlasniku kompanije Agroživ Miroslavu Živanovu i devetnaestorici njegovih saradnika, direktora Holdinga Agroživ. Ovo je, prema podacima Višeg suda u Zrenjaninu, 80. po redu glavni pretres u predmetu država protiv Agroživa kome su prisustvovali svi optuženi, sem Ivanišević Sretenke.
Najavljeno iznošenje stručnog mišljenja profesora Ljubomira Madžara, koji je savetnik u timu odbrane utuženog Živanova, izostalo je zbog odlaganja pretresa za 7. oktobar, kada treba da stručna mišljenja o finansijskom poslovanju Agroživa suoče ekonomski eksperti odbrane i tužilaštva. To bi, prema navodima odbrane, dalo pravi uvid u poslovanje ove kompanije, jer upravo finansijski izveštaj sadrži, prema njihovom mišljenju, neslaganje u brojevima i tumačenju.
Naš poznati stručnjak izneće svoj nalaz finansijskog poslovanja Agroživa koji protivreči stručnjacima Zavoda za sudska veštačenja, koji su učestvovali u sastavljanju optužnice. Prema navodima Višeg javnog tužilaštva, Živanov i troje suvlasnika firme, zloupotrebljavajući službeni položaj, uz pomoć direktora, sklapali su ugovore o trgovini udelima zavisnih preduzeća Agroživa koji su sadržali cene znatno veće od knjigovodstvenih, ili su kupljeni udeli plaćani fiktivnim kompenzacijama. Na osnovu toga, u završnim računima od 2004. do 2007. prikazana je fiktivna kapitalna dobit Agroživa, što je omogućilo Živanovu i suvlasnicima da neosnovano naplate dividendu veću od 1,5 milijardi dinara.
– Udarna poenta mog izlaganja vezana je za kupoprodaju vlasničkih udela između povezanih preduzeća. Smatramo da nije bilo preteranih cena niti bilo kakvog uslova da bi se isplatile dividende. Mišljenja sam da su u prethodnom veštačenju veštaci uzeli u obzir prodajnu cenu preduzeća i uporedili je sa vrednošću udela koja je ranije utvrđena i zabeležena u Centralnom registru hartija od vrednosti. Celu transakciju okarakterisali su vrednost kapitala i dobit. Druga stvar su kompenzacije, koje su u optužnici problematične, a zapravo nisu zloupotreba već posledica strateškog zaokreta u poslovanju Agroživa. Takvo poslovanje podržala je jedna strana kompanija, preko Svetske banke. Kada se ide na specijalizaciju, što je bio slučaj sa Agroživom, mnogo opreme zastareva a višak se prodaje. Vezane firme opremu nisu plaćale, već je došlo do promene vlasničkih udela, a čitava transakcija je zapravo izazvana strateškom promenom celog sistema okrenutog prema specijalizaciji proizvodnje – objašnjava profesor Madžar.
Kompanija Agroživ Holding je do 31. marta 2008. godine, kada je uhapšeno celokupno rukovodstvo, pokrivala 80 odsto srpskog tržišta pilećih proizvoda. Dan nakon hapšenja sve banke poverioci aktivirale su svoja potraživanja, a sve što se posle dešavalo odvelo je ovu firmu u bankrot. „Stečaji i reorganizacije bili su maska za pljačku“, smatra bivši vlasnik Miroslav Živanov, koji je tokom pritvora proveo 627 dana u samici.
– U trenutku hapšenja na našim računima je bilo preko 20 miliona evra, koji su nestali. Agroživ je potom, nakon blokade računa, uveden u stečaj tokom koga je ukradeno 100 miliona evra imovine koju sam ja stvorio. U trenutku otvaranja stečaja firma je imala imovinu vrednu 15 milijardi dinara i kapital preko 7,5 milijardi dinara uz neraspoređenu dobit od 6,5 milijardi dinara. Imali smo zasejano 16.000 hektara oranica a letina je vredela 30 miliona evra. Sav prihod su stečajni upravnik Stevan Moldovan i Dejan Stanković iz Inveja realizovali i samo oni znju gde je novac. Kasnije je doveden slovenački stručnjak Igor Lavš da reorganizuje najveću srpsku industriju pilećeg mesa, a umesto da reorganizacija traje pet godina, za godinu dana proglašen je bankrot. Tokom stečaja i reorganizacije uništena je sva imovina Agroživa, otpušeno je 3.000 radnika, novac je nestao. U cilju da sve navedene malverzacije prikrije, stečajni upravnik je dogovorio prodaju Agroživa kao privatnog preduzeća Srbijgasu, državnom preduzeću. Ovo je jedinstven slučaj nacionalizacije, u kome je Bajatović, odnosno Srbijagas, kupio imovinu vrednu 40 miliona evra za 11,5 miliona evra. Ipak, istina je da on nije kupio nikakvu imovinu već je dobar deo te kupoprodajne cene otišao Inveju. Protiv mene su vođena tri krivična postupka za utaju poreza. U sva tri sam pravosnažno oslobođen a poslednji je završen pre nekoliko dana – ispričao je za Danas Miroslav Živanov.
Na pitanje šta misli o dešavanjima u pogonu u Žitištu, koji pripada Srbijagasu, a gde nema proizvodnje a radnici štrajkuju, Živanov je potvrdio da su ga zaposleni molili da pomogne u reorganizaciji.
– Znam šta treba da se uradi i mogu da im pomognem, kontaktirali su me jer znaju kako sam od njihove ugašene firme stvorio uspešno preduzeće – rekao je Živanov.
Suđenje akterima „afere Agroživ“, koji su uhapšeni u martu 2008, započelo je iste godine. Jučerašnji glavni pretres bio je 80. po redu, ali proces još nije odmakao od izvođenja dokaznog postupka. Zbog izmena Zakona o krivičnom postupku, Tužilaštvo je prekvalifikovalo optužnicu u „krivično delo zloupotrebe odgovornog lica“.
Radnici Agroživa štrajkuju glađu i čekaju Vučića
Grupa radnika Agroživa, koji su još od 19. maja u štrajku, već drugi dan provode u zgradi opštine Žitište, a od juče ujutro nekolicina je započela protest glađu jer je istekao rok da nadležni odgovore na pitanja – kada će im biti isplaćene zarade, šta je sa socijalnim programom i njihovim radnim statusom. „Zahteve smo uputili predsedniku opštine Žitište i tražili smo da nam on odgovori ili dovede institucije koje su za to nadležne. Tražimo zvanične odgovore“, izjavio je predsednik sindikata „Nezavisnost“ Jovica Katić i dodao da su radnici pozvali premijera Vlade Srbije Aleksandra Vučića da ih poseti, kako bi ga upoznali sa svim dešavanjima u Agroživu, jer, kako veruje, Vlada Srbije nije upoznata sa tim kako je Agroživ došao u tešku situaciju. Radnicima se prekjuče obratio direktor Agroživa Predrag Amidžić koji je obećao socijalni program za sve radnike kompanije, ali nije rekao i kada radnici mogu očekivati sprovođenje tog socijalnog programa.
Deo pogona Agroživa u Žitištu iz stečaja je kupilo preduzeće BG Mibras iz Beograda i započelo proizvodnju i preradu živinskog mesa pri čemu je angažovano oko 100 do 150 radnika Agroživa, uposleno je još oko stotinak ljudi koji su bili na evidenciji Službe za zapošljavanje, ali je sudbina oko 800 ljudi neizvesna jer nema ni zarada, a ni socijalnog programa.
Vika u sudnici
Rade Đurić, koji se predstavio kao suvlasnik Agroživa, uzvikivao je u sudnici „Lopove, lopove“, ali nije udaljen tokom trajanja pretresa. On tvrdi da ga je Miroslav Živanov prevario i uveo u dugove. „Već osamdeseti put dolazim u sudnicu a ništa se ne dešava. Samo su tužilaštvo i policija omogućili da Živanov pokrade mene i Branka Vranješa. Mi smo prodali našu firmu, Živanov je bio kupac i sve je pokrao“, tvrdi Đurić, ali nije objasnio na koji je način to učinjeno.
Nije bilo utaje poreza
Apelacioni sud u Beogradu 17. jula ove godine pravosnažno je oslobodio optužbi bivšeg predsednika i suvlasnika kompanije Agroživ Miroslava Živanova i nekadašnjeg generalnog direktora tog preduzeća Zorana Prebiračevića optužbi za utaju poreza od početka 2001. do kraja 2004. godine. Nekadašnjeg direktora Agroživa Prebiračevića tužilaštvo je teretilo da je od 2001. do 2004, u nameri da kompanija Agroživ izbegne plaćanje poreza, dao lažne podatke o činjenicama od uticaja za utvrđivanje te obaveze, a na šta ga je podstrekao Živanov.
Eksperti
„Nije tačna kvalifikacija dobiti na osnovu razlike u ceni, ni kvalifikacija o špekulantskoj dobiti kao ni način na koji je ta dobit izračunata“, tvrdi profesor Ljubomir Madžar, osporavajući nalaz novosadskog Zavoda za veštačenje. Inače, Zavod je akcionarsko društvo u kome 76 odsto udela ima Agencija za privatizaciju, dok je najveći manjinski akcionar firma DTD Ribarstvo – u vlasništvu Auros limited BVI sa Devičanskih ostrva (97,7 odsto) i Tomislava Đorđevića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
