Ratari se ne raduju žetvi

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

– Svetske zalihe su nikad veće, i tako prenete zalihe, plus ovogodišnji rod, prave veliki pritisak. U Srbiji će prinos biti u proseku 4,5 tone po hektaru, ukupno između 2,5 i 2,8 miliona tona – kaže za Danas direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.

To je, kako kaže, dobar, čak solidan prinos, baš kao i cena koja je planirana, ali to naravno neće zadovoljiti sve poljoprivredne proizvođače. Svi oni koji budu imali više od osam tona prinosa po hektaru, mogu od ovakve cene da očekuju i neku zaradu. Međutim, oni koji budu imali prinose od 3,5 do 4 tone po hektaru, a takvi su, napominje naš sagovornik u većini, neće zatvoriti kalkulaciju.

– Pšenica nije profitabilna i cena je relativno niska. Ona se seje kako bi se teren pripremio za neke druge kulture i većina onih koji su nezadovoljni kako su prošli sa pšenicom, redovno govore kako će naredne godine pšenicu sejati na mnogo manjim površinama, ali to se ipak ne dešava – ističe Galetin.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran za naš list kaže da cenu diktira svetsko tržište i da je ona trenutno 15 dinara po kilogramu, ali da mi u Srbiji moramo da se postavimo zaštitnički prema proizvođačima.

– Država bi mogla na neki način da stimuliše sve ostale na tržištu i na primer, izađe sa cenom koju će ponuditi za otkup pšenice za robne rezerve. Na primer, mogla bi da ponudi da otkupi 50.000 tona po ceni od 17 ili 18 dinara ili da ponudi premije od dinar ili dva – napominje Prostran.

Poljoprivrednici se, kaže Prostran, još sećaju vremena od pre tri ili četiri godine, kada se za kukuruz dobijalo 27, a za pšenicu 28 ili 29 dinara.

– Ta vremena su prošla, baš kao i ona kada je država mogla da garantuje neku cenu. To je ukinuto 2001, sistem je liberalizovan, ali to ne znači da treba da pustimo poljoprivrednike da propadnu. Kod nas je poljoprivreda nisko subvencionisana, za razliku od nekih drugih evropskih zemalja gde su te subvencije mnogo veće. Zato moramo da pomognemo našim proizvođačima koliko god možemo – ističe Prostran. Ako nemate hleba, naglašava on, zlatom ćete ga platiti i zato ga je bolje i za „dinar-dva skuplje kupiti“ nego dopustiti da dođemo u situaciju da ga nemamo.