Posle nedavno održanog skupa „Genetički modifikovani organizmi – činjenice i izazovi“ u organizaciju Međuodeljenskog odbora „Čovek i životna sredina“ Srpske akademije nauka i umetnosti najavljeno je objavljivanje zaključaka iz diskusije na tom skupu i štampanje popularno pisane sažete publikacije o toj temi. Na molbu Danasa akademik Dragan Škorić našem je listu dostavio najavljene zaključke koji započinju konstatacijom da „biotehnologija, kao naučna grana, spada u prioritete razvoja čovečanstva u 21. veku“, a završavaju se podvlačenjem da organizator skupa u SANU nije imao nameru da se opredeli ni za ni protiv GMO, nego samo da javnost upozna sa naučnim činjenicama, pa se u zaključcima koji slede odgovor na pitanje, koje najviše zanima širu javnost, preporučuje li nam SANU da bez svakog zazora konzumiramo GMO hranu ili ne, ne dobija.
U uvodu se daje kratak prikaz održanog naučnog skupa i osvrt kako na taj skup tako i na diskusiju koja je posle izlaganja vođena. Pa se konstatuje da smo „imali priliku da saslušamo 13 referata o GMO, sa ciljem da iznesemo naučna dostignuća, probleme koji postoje u ovoj naučnoj oblasti, izazove koji se nameću. Autori su se trudili da budu objektivni iznoseći samo naučne i stručne činjenice bez namere da se opredele za ili protiv GMO“.
Zatim se navodi da je nakon iznetih referata vođena „žestoka diskusija gde su dominirali predstavnici onih ljudi koji su izričito protiv GMO. Njihove diskusije mogu se svrstati u sledeće grupe i to: oni koji ne poznaju uopšte šta je to GMO, oni koji stalno govore protiv GMO, kako bi bili prisutni u javnosti, oni koji žele da propagiraju svoje političke opcije i oni koji iznose verifikovane činjenice“. Ipak, napominje se, u zborniku sa skupa biće objavljene sve diskusije koje organizatorima budu dostavljene u pismenoj formi s tim što će biti „izbačene uvrede koje nisu dostojanstvene civilizovanom čoveku“.
Umesto zaključaka, organizatori skupa održanog u SANU javnosti nude pregled „nekoliko bitnih činjenica zagovornika za i protiv GMO posmatrano sa naučnog aspekta, uzimajući u obzir međunarodno naučno i javno mnjenje“.
„Pristalice korišćenja GMO smatraju da ukoliko je stabilno nasleđivanje unetih strukturnih gena razmnožavanjem, rizici su svedeni na minimum. Dalje, pristalice korišćenja GMO smatraju da su genetičke transformacije vrhunska nauka koja je našla veliku primenu u praksi radi veće, kvalitetnije i bezbednije proizvodnje hrane, urođenih anomalija (bolesti) genskom terapijom kod čoveka i životinja, kao i razvoj novih tehnologija u industrijskim granama. Zatim, njihov argument za korišćenje GMO je taj što oni smatraju da se živi organizmi između sebe ne razlikuju mnogo kada se posmatraju na molekularnom nivou, odnosno na nivou DNK. Činjenica je da se površine pod GMO biljkama u svetu povećavaju iz godine u godinu . I sada prelaze 170 miliona hektara. Paralelno sa time primena GMO u humanoj genetici nalazi sve veću primenu, kao i u svetu životinja.“
Organizatori skupa održanog o GMO u SANU zatim se osvrću na stavove protivnika GMO, pa u svojim zaključcima kažu: „Protivnici korišćenja GMO navode više argumenata protiv. Na primer, da GMO izazivaju promene funkcionalnih tehnologija u svetu, eliminišući biološke barijere između evoluciono različitih kategorija, eliminišu u velikom delu i seksualni način reprodukcije, razara se integritet, lepota balansa u prirodi i niz drugih razloga protiv korišćenja GMO. Takođe, postoji strah kod protivnika korišćenja GMO da usled ‘pritiska’ u prirodi može doći do pojave ‘super’-korova, insekata i mikroorganizama. Pojedinci smatraju da hrana na bazi GMO može izazvati pojavu gena rezistentnosti na antibiotike. Otvoreno je pitanje koliko gajenje GMO biljaka može izazvati promene u biodiverzitetu i narušiti ekološku ravnotežu u prirodi. Mnogo se diskutuje da li GMO ili njihovi ostaci u prirodi mogu izazvati pojavu štetnih toksina po zdravlje ljudi, životinja i koliko se to može negativno odraziti na životnu sredinu. Iste su dileme koliko GMO ili proizvodi na njihovoj osnovi mogu izazvati alergijske reakcije kod čoveka i životinja. Prisutne su rasprave o etičkim i bioetičkim aspektima, ekonomskom imperijalizmu i niz drugih pitanja.“
Organizatori skupa o GMO u SANU ne iznose svoj stav o prethodno iznetim dilemama, ali napominju da „točak napretka biotehnologije, a time i GMO neće biti zaustavljen, na naučnicima, javnom mnjenju i celom čovečanstvu je da svojim kritičkim osvrtima utiču da buduća dostignuća budu usmerena u dobrobit čovečanstva i očuvanje prirode i njenih resursa“.
Napominje se da je pitanje koliko Srbija želi i može da bude ravnopravan učesnik u naučnim projektima iz oblasti biotehnologije i rada na GMO i zaključuje da bismo u „svakom slučaju morali biti učesnici u razvoju novih tehnologija“.
Protestni skup „Zagrlimo predsednika“
Građanska inicijativa „Srbija bez GMO“ u saradnji sa 20 ekoloških organizacija sutra će u 11 sati organizovati miran protest „Zajedno za Srbiju protiv GMO“ i performans „Zagrlimo predsednika“ ispred Predsedničke palate, navodi se u saopštenju te inicijative koja je već uputila i otvoreno pismo Tomislavu Nikoliću, „koji jedino ima ingerencije da iskoristi svoje ustavno pravo da ne potpiše donošenje novog zakona o GMO“ čiji je cilj, po njihovom mišljenju, legalizacija GMO u Srbiji. Građanska inicijativa „Srbija bez GMO“ navodi da ovu akciju podržavaju javne ličnosti: Branislav Lečić, Miki Manojlović, Beogradski sindikat, Mirjana Bobić Mojsilović, Maja Volk, Sloboda Mićalović Ćetković, Vojin Ćetković, Filip Filipović, Emir Kusturica, Ljiljana Blagojević, Jelena Tomašević i drugi.
Zeleno evropsko svetlo za GM kukuruz
Posle 12-godišnjeg oklevanja a na izričit zahtev Evropskog suda za ljudska prava da odluku donese, Evropska komisija je nedavno dala zeleno svetlo za gajenje u EU još jedne vrste genetski modifikovanog kukuruza (1507) čiji je proizvođač američka firma Dupont Pioneer. Pre toga je istoj vrsti kukuruza zeleno svetlo dala Evropska agencija za bezbednost hrane, ali uz priznanje da bi ta biljka mogla da šteti određenim vrstama leptira. Dosad se u nekim EU državama gajio samo genetski modifikovani kukuruz MON 810, čiji je proizvođač američka firma Monsanto. I pored ovih saglasnosti, države EU imaju pravo da gajenje GM kukuruza na svojoj teritoriji zabrane pozivajući se na opasnost po zdravlje ljudi ili po životnu sredinu, ali neke tu proceduru izbegavaju strahujući od problema u STO.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
