Dva i po velika vojvođanska silosa puna žitarica ukrade se za godinu dana samo na rečnim brodovima koji izvoze ovu robu. Prevedeno u novac to bi bilo nekih 3,75 miliona evra. Na godišnjem nivou ukrade se jedan odsto od 2,5 miliona tona robe, koliko se u proseku prevozi brodovima na rekama u Srbiji. „Krade se najviše kukuruz jer njega najviše i ima, potom pšenica, soja i suncokret, ali i sva ostala roba od bele tehnike do šećera, nafte i veštačkog đubriva“, kaže za Danas direktor Žita Srbije Vukosav Saković.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ako se računa da se od 2,5 miliona tona ukrade 25.000 tona i to pomnoži sa 150 evra koliko prosečno košta tona neke od žitarica, dobija se računica koja nikako ne bi trebalo da bude zanemarljiva, jer, kako kaže Saković, donosi štetu ne samo vlasnicima robe koji najviše ispaštaju, već i državi. Jedan procenat uopšte nije malo, napominje Saković, jer su prihvatljivi manjkovi do sada bili najviše do 0,5 odsto.
– Prosečno se ukrade 0,3 odsto od ukupne količine, ali jedan odsto je zaista mnogo – ističe Saković. Sve manjkove do trenutka dok se roba ne utovari snose vlasnici, a kad se istovari u brodove, manjak obično ide na teret kupca ili zavisi od dogovora.
Proces krađe je, napominje naš sagovornik, dugotrajan i često organizovan.
– Postoji nekoliko načina kako se krade i često je u svaki od tih čitav lanac ljudi umešan. Prvi u lancu su prevoznici koji imaju svoje načine, drugi su luke, odnosno prevare sa lučkim vagama, gde se najpre izmeri roba pa se prijavi, a tek nakon toga deo ukrade – ističe Saković. Treći, i najčešći vid krađe robe sa brodova je piratski. To izgleda, napominje Saković, tako da kradljivci prilaze čamcima, otvaraju plombu i kradu robu i to se opet najviše dešava u dosluhu sa brodarima. Lopovi retko kad bivaju uhapšeni, ističe on, jer često rečna policija i kad se prijavi slučaj, ne može da reaguje jer nema čamce.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
