Seks i droga podižu BDP

To znači da će posle Hrvatske, Britanije, Holandije i drugih zemalja EU i Srbija postati država koja u svoj BDP uračunava i prihode od delatnosti kao što su prostitucija, trgovina drogom i kradenom robom.

Kovačević nije mogao da iznese podatke o tome koliki je BDP Srbije prema novoj metodologiji niti za koliko će se smanjiti udeo javnog duga u BDP-u u odnosu na dosadašnji obračun. On je, međutim, objasnio da protivzakonite privredne delatnosti (poput trgovine narkoticima i prostitucije) učestvuju sa oko pet, šest procenata u BDP-u, dok siva zona dostiže i do 15-ak procenata, a ima procena da taj udeo sada ide i do 20 odsto. Zavod za statistiku je podatke revidirao za sve godine unazad do 1995.

Eurostat, statistički biro Evropske unije, prošle godine je objavio preporuku ESA 2010 koja je ovog septembra stupila na snagu, prema kojoj prihodi od nelegalnih delatnosti treba da budu uključeni u obračun BDP-a. Odgovarajući na kritike povodom toga što će sada statistika priznavati pozitivan doprinos mafije ekonomijama koje prihvate novu metodologiju, Eurostat konstatuje da „BDP ne meri moral“.

Sa čisto računskog stanovišta, to verovatno ima smisla, ali je jedna od posledica i ta da od sada ne treba da čude vesti da je recimo srpski BDP skočio zbog povećane tražnje za seksualnim uslugama (uz segmentaciju po vrstama usluga), te zbog rasta cena na tom tržištu ili da ministar finansija upozori da će zbog toga što je policija zatvorila veliku fabriku narkotika, morati da revidira projekciju BDP-a nadole.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže za Danas da je ova preporuka Eurostata ipak od marginalnog značaja za Srbiju, jer će najveća promena BDP-a uslediti uvođenjem sive ekonomije (prodaje na tezgama, neprijavljenih radnika i slično) u zvaničnu statistiku. Prema njegovim rečima, u zemljama istočne Evrope, Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji, siva zona čini čak 30 odsto BDP-a, s tim što Altiparmakov naglašava da se ta cifra ne odnosi na dodatu vrednost nego na promet.

– Za nas je glavno da obuhvatimo sivu ekonomiju, jer to rade sve ostale države. To je recimo u Rumuniji i Bugarskoj doprinelo rastu BDP-a od 10 odsto. U Srbiji je 2006. godine urađeno eksperimentalno istraživanje uračunavanjem sive i crne ekonomije, koje je tada dalo rezultat od blizu 15 odsto rasta BDP-a – kaže Altiparmakov.

Naravno, uračunavanje ovih delatnosti ne znači da je BDP zaista porastao, već je promena isključivo statističke prirode, jer sve te delatnosti i danas postoje.

Altiparmakov objašnjava da čak ni statistika neće registrovati veliki procentualni rast BDP-a gledano godinu na godinu, jer će podaci biti revidirani za sve godine do sredine devedesetih. S druge strane, ukupan BDP će porasti, što će neminovno smanjiti udeo javnog duga u BDP-u Srbije.

– Naš javni dug je sada na nivou od 70 odsto BDP-a, što bi svakako palo, ali ne toliko da ne moramo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju. Bez obzira na uračunavanje sive i crne ekonomije, Srbija će morati da sprovede mere štednje – upozorava ovaj stručnjak.

On naglašava da je BDP „nesavršena statistika, jer ne uzima u obzir recimo uticaj zagađivanja životne sredine na ekonomiju i neke druge aspekte“, ali ipak smatra da bi Srbija trebalo da prihvati metodologiju Eurostata, kako bismo imali uporedivu statistiku.

Kada je 2006. eksperimentalno urađena procena učešća nezakonitih delatnosti u privredi Srbije, došlo se do zanimljivih podataka. Tada je recimo utvrđeno da trgovina drogom učestvuje sa oko 0,3 odsto u BDP-u Srbije (0,27 sa proizvodne i 0,33 sa rashodne strane). Konstatovano je i da u Srbiji ima 107.038 „finalnih potrošača“ narkotika, koji „u maloprodaji“ robu plaćaju po cenama u kojima „trgovačka marža“ u proseku čini 82 odsto vrednosti (za period od 2003. do 2006.). Drugačije rečeno, kada narko-bos uveze droge za 18 dinara, on je narkomanima proda za 100.

Za 2006. je data i procena celog srpskog tržišta narkotika, pa se smatra da je te godine prihod od maloprodaje droge iznosio 83,4 miliona evra.

Međutim, kako je pokazala statistika, prave pare su zapravo u prostituciji, koja je uredno klasifikovana pod „ostale komunalne društvene i lične usluge“. Te 2006. ukupan prihod od ove privredne delatnosti bio je 164 miliona evra (skoro duplo više nego od trgovine drogom). U sektoru prostitucije je od 2003. do 2006. godine registrovan i snažan rast zaposlenosti od čak 33,6 procenata, pa je broj prostitutki dostigao 5.408. One su u proseku radile 220 dana godišnje (pet dana u nedelji, četiri nedelje u mesecu, 11 meseci godišnje) i zarađivale po 156 evra dnevno.

Ubedljivo najveći doprinos srpskoj privredi dao je srednji nivo prostitucije, klasifikovan kao „hotelska, poslovna pratnja oglasi“ u kojem je radilo 2.900 prostitutki, koje su ostvarile prihod od čak 116 miliona evra, iako su radile manje od proseka – 200 dana godišnje, zarađujući 200 evra dnevno.

Na nivou ispod je bilo 2.250 radnica, čiji je prodajni kanal ulica. One su daleko „vrednije“, jer rade čak 260 dana godišnje, ali zarađuju vrlo skromnih 60 evra dnevno pa ekonomiji doprinose sa relativno skromnih 35,1 milion evra.

Najmanji makroekonomski učinak proizvodi visoka prostitucija, samo 12,9 miliona evra, ali taj segment nudi ubedljivo najbolje radne uslove. Samo 100 radnih dana godišnje, uz zaradu od 500 evra po danu. Ali, očigledno da se radi o vrlo konkurentnom tržištu, jer je te 2006. godine na njemu bilo mesta za samo 258 radnica.

Učešće prostitucije u BDP-u je bilo procenjeno na 0,52 odsto sa proizvodne strane, odnosno na 0,66 odsto sa rashodne strane, kroz finalnu potrošnju.

Droga i seksualne usluge su zajedno učestvovale sa 0,8 odsto u BDP-u Srbije sa proizvodne, odnosno sa jedan procenat na rashodnoj strani.

Kod suseda BDP uvećan za 1,2 odsto

Od kada su zemlje Evropske unije počele da prikazuju nelegalne delatnosti u svom BDP-u, njihovi makroekonomski rezultati su primetno poboljšani. Tako su trgovina drogom i prostitucija u Hrvatskoj povećale BDP za 850 miliona kuna (111,3 miliona evra), što je 0,28 odsto, dok je uključivanjem i drugih nelegalnih delatnosti (ukupno 25 stavki) kao što su šverc cigareta i alkohola hrvatski društveni proizvod povećan za 2,2 milijarde kuna (288 miliona evra) – 1,2 odsto.

Doprinos mafije ekonomskom rastu

U Velikoj Britaniji je doprinos droge i prostitucije privrednom rastu u 2013. bio čak 10,9 milijardi evra, što je pola procenta BDP-a. U Španiji su ove dve aktivnosti pogurale BDP za čak 0,85 odsto ili 9,2 milijarde evra u 2010. godini, dok prostitucija i droga u Amsterdamu donesu 2,5 milijarde evra godišnje, što je nešto više od nacionalne potrošnje sira. Ukupan doprinos BDP-u Holandije je 0,4 odsto. U Italiji, koja ima vrlo razvijen mafijaški sektor, doprinos nelegalnih aktivnosti BDP-u je 10 odsto, pa bi ekonomski rast ove godine mogao da bude čak 2,4 odsto.