Restriktivna i nemilosrdna štednja, kresanje svih troškova poslovanja i rigorozna kontrola potrošnje jesu nepopularne, ali ovakve oštre i kompleksne mere za smanjenje materijalnih i drugih operativnih troškova moraće da se sprovedu – smatraju članovi Upravnog odbora RTB Bor koji je na sednici prošle nedelje odlučio da utvrdi višak zaposlenih i ostvari uštedu u izdacima za zarade od 1,1 milion dolara mesečno. Predsednik tog tela, Nemanja Stevanović, dodaje da borski kombinat bakra može i mora da bude profitabilna kompanija koja više neće generisati gubitke i da ova „gorka pilula“ mora da se proguta.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Takve mere od nas traži tržišna ekonomija, ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju. I to nije ništa novo i ništa što druge, mnogo moćnije i veće rudarske kompanije kao što su Glenkor, Rio Tinto, Friport nisu već preduzele, a mnoge od njih su imale i one najbolnije, poput zatvaranja rudnika i otpuštanja velikog broja radnika. Zato je, u svetlu poslovno-finansijske konsolidacije kao najvažnijeg cilja RTB-a Bor u ovoj godini, smanjenje broja zaposlenih nama prosto nametnuto kao poslovna nužnost – rekao je Stevanović.
Ovakva mera predviđena je i u „dju dilidžnsu“, dokumentu koji je za potrebe Vlade Srbije izradila konsultantska kuća KPMG, a sa namerom da se pokaže i dokaže da li RTB Bor u budućnosti može da posluje profitabilno. Po rečima generalnog direktora Blagoja Spaskovskog, RTB se može i mora sačuvati, po svaku cenu.
U okviru ovih mera kojima će se troškovi za plate smanjiti najmanje za 1,1 milion dolara mesečno, predviđeno je i ukupno smanjenje zarada zaposlenima, pre svega onima u radnim zajednicama, odnosno tzv. režiji. Prema rečima Spaskovskog, radnicima u neposrednoj proizvodnji – rudarima, bageristima, buldožeristima, topioničarima, elektrolizerima, floterima, paliocima, vozačima teških kamiona, kranovođama, električarima, mašincima i ostalima, plate bi ostale iste.
RTB Bor Grupa zapošljava blizu pet hiljada radnika, pa troškovi zarada imaju veliko učešće u rashodima, ali ipak znatno više nego što to obim proizvodnje i produktivnost po zaposlenom ekonomski opravdavaju. Zato je uz najavljeno smanjenje zarada, pokrenut i postupak utvrđivanja viška zaposlenih u kompaniji koja se „naslanja“ na odluku Vlade vezanu za Program za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su u postupku privatizacije.
Sednici Upravnog odbora prethodili su razgovori sa reprezentativnim sindikatima kojima su predočene mere za očuvanje kompanije, kao i anketa među zaposlenima koja je pokazala koliko je ljudi spremno da prihvati jednu od ponuđenih opcija socijalnog programa. Prva mera podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, kojih je, prema podacima nadležnih službi, ukupno 510. Oni bi uz propisanu otpremninu trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146. Takođe, odlučeno je i da Fabrika bakarne žice, Livnica, Prerada metala, Istražni radovi kao i Hotel „Jezero“ privremeno prekinu rad. Te mere, uz uslov da cena bakra sa sadašnjih 4.400 ne padne ispod 4.000 dolara, omogućile bi da RTB Bor bude održiva priča, smatraju u Upravnom odboru kompanije.
Tehnološki viškovi i plaćena odsustva
Zbog smanjenja obima posla ili prekida rada određenih proizvodnih celina i službi, kao tehnološki višak označeno je 94 radnika, a 252 će biti upućena na plaćeno odsustvo. U pitanju su radnici pogona „Istražni radovi“ (njih 79 će u naredna dva i po meseca biti na plaćenom odsustvu i za to vreme primati 60 odsto plate), zaposlenima u Fabrici bakarne žice, Livnici i Preradi (ukupno njih 119), kao i osoblju hotela „Jezero“ na Borskom jezeru (njih 54). U navedenim neproduktivnim celinama ostaće minimalan broj zaposlenih da brine o imovini, opremi, instalacijama.
Spaskovski: Nezarađeno više ne sme da se deli
– Ako je cena ta da, pored ostalog, snizimo troškove zarada, mi ćemo to i uraditi. Nema druge. Ako troškove energenata moramo da smanjimo za oko milion dolara mesečno i troškove repromaterijala još za oko 300 hiljada dolara, opet na mesečnom nivou, uradićemo i to. Tekuće poslovanje kompanije mora biti pozitivno, uprkos padu cene bakra. Proizvodni planovi mora da se ostvaruju i svaki podbačaj u proizvodnji ili povećanje troškova mora pasti na teret zarada. Jer, nezarađeno se više ne sme deliti. Ne sme više biti generisanja gubitaka – smatra Spaskovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
