Site name

NAŠA PRIČA - Prihodi od turizma trostruko manji od proseka zemalja Evropske unije

Srbiji potrebni strani turisti

U Srbiji su prihodi od turizma u 2013. iznosili tri odsto BDP-a, što je trostruko manje od proseka EU, gde udeo te grane dostiže devet procenta. Zbog toga je neophodan razvoj prijemnog ili dolaznog turizma, ali i njegovo tretiranje kao izvozne privredne delatnosti, što je velika šansa za brži oporavak velikog dela privrede i povećanje deviznih prihoda zemlje, navodi se u istraživanju Mreže za poslovnu podršku.

Piše: I. Nikoletić

Beograd utorak, 11. novembar 19:11

Foto: Saša Đorđević / Beta

Prema podacima Svetske turističke organizacije, u poređenju sa sličnim državama EU unutar kontinenta koje nemaju mogućnost za razvoj primorskog turizma, poput Mađarske i Slovačke, broj noćenja stranih turista u Srbiji je daleko manji. Taj broj je u 2012. kod nas iznosio 1,8 miliona, u Mađarskoj 11,4 miliona noćenja, Slovačkoj četiri miliona, dok je prosek u zemljama EU čak 33,9 miliona noćenja godišnje, što je 18 puta više od Srbije. Manji broj noćenja stranih turista od Srbije među evropskim zemljama imaju jedino Makedonija i Lihtenštajn.

Jedan od uzroka ovako „mršavih“ rezultata je to što se receptivnim turizmom, dovođenjem stranih turista, bavi tek oko četiri odsto domaćih agencija. Ali one ne dobijaju stimulacije za dovođenje stranih turista i kreiranje dužih boravaka, tako da se ogromna većina posvećuje inostranim aranžmanima. U zemljama iz okruženja i EU, stimulacije iznose između 25 i 40 evra, čime se agencije podstiču da prave višednevne ture i programe za strance u matičnoj državi, što je dragoceno za budžete tih zemalja. Osim što se više novca direktno sliva u budžet, više stranih turista dovelo bi do veće zaposlenosti u turističkim agencijama, hotelima i drugim smeštajnim objektima, ali bi se povećali i prihodi ugostiteljstva i u povezanim granama saobraćaja i građevinarstva. U istraživanju se zaključuje da u nadležnim institucijama ne postoji spremnost da se slična politika primeni i kod nas.

Uz sve to, najavljena kampanja Turističke organizacije Srbije koja će imati fokus na privlačenju domaćih gostiju u srpske turističke destinacije, pogrešan je korak, tvrdi Saša Đogović, stručni saradnik Instituta za tržišna istraživanja. On podseća da je ukupan turistički promet u Srbiji u prvih osam meseci ove godine redukovan za čak 7,3 odsto u odnosu na isti period lane, a broj noćenja domaćih gostiju sa oko 2,9 miliona smanjen je za čitavih 13,9 procenata. Pri tome nas u narednoj godini očekuje smanjenje plata i penzija, pad kupovne moći stanovništva i povećana nezaposlenost.

- Cedimo suvu drenovinu iz domaćih turista, i oni koji imaju iole novca odlaze u inostranstvo, teško da ćete ih privoleti da letuju u našim banjama, koje su najvećim delom devastirane, ili u planinskim centrima tokom letnje sezone kada imaju naviku da idu na more. Zato se treba usredsrediti na privlačenje stranih turista, makar kampanja bila i skuplja, ali da ima efekta - smatra Đogović.

On ocenjuje da je neophodno da nadležno ministarstvo i turističke organizacije na svim nivoima rade proaktivno na konkretnim projektima koji bi obogatili turističku ponudu, dok uporedo treba stvarati bazu, preko dobre saobraćajne infrastrukture, bolju pristupačnost destinacijama, izgradnju smeštajnih kapaciteta, staza za šetnju, brdski biciklizam.

- Ti projekti, koji su u skladu sa već postojećom strategijom, mogu da se pokrenu samostalno ili da se ponude potencijalnim investitorima, ali i u saradnji sa susednim zemljama. Primera radi, ono što je već formulisano strategijom je promovisanje Dunava i Beograda, koji su najprepoznatljiviji na međunarodnoj turističkoj mapi. U sklopu s tim, svakako je trebalo graditi marinu, pristanište sa većim kapacitetima, duž plovnog toka Dunava obogatiti turističke sadržaje, bilo za decu ili odrasle. To se može postići organizovanjem različitih događaja na tim destinacijama, uz promo kampanju koja bi uključila i javne ličnosti iz sveta sporta ili kulture, koje su poznate u međunarodnom okruženju, i koje bi na pravi način prezentovale našu zemlju i privukle potencijalne turiste - smatra Đogović.

On dodaje da se isto odnosi na domaće banje ili planine. „Lokalno stanovništvo može da se uposli tako što bi ponudilo poljoprivredne proizvode sa tih destinacija, što bi direktno uticalo na širenje biznisa i zadržavanje mladih ljudi na tim područjima“, kaže Đogović.

Godišnji prihod milijardu dolara

Razvojem potencijala planinskog, rečnog i banjskog turizma i efektnijom promocijom gradova i sela, Srbija može višestruko da uveća prihode od turizma koji su sada na nivou od milijardu dolara godišnje. Za to je potrebna daleko bolja promocija zemlje u Evropi i svetu, kao i više kvalitetnih lokalnih tura i programa za preko tri miliona naših ljudi u dijaspori kao prvoj ciljnoj grupi za dolazak i boravak u matici.

Turizam u svetu

Grana turizma i ugostiteljstva, prema podacima svetske turističke organizacije, obuhvata šest odsto svetskog uvoza i izvoza roba i usluga, a u 2013. je zabeležila rast od čak pet odsto. Tako se ova grana nalazi na petom mestu po prometu na globalnom nivou, posle naftne i hemijske industrije, poljoprivrede i automobilske industrije.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.