Teško da će biti novih poslova

– Živih gradilišta je jako malo, to su samo ona koja finansira država, kao što je naselje Stepa Stepanović. Novih poslova nema, i teško da će ih biti uskoro – napominje Rodić. On kaže da su sva sredstva države u smislu ulaganja u kapitalne objekte već iscrpljena i da je glavni razlog zastoja u građevinarstvu to što država nema više para. Rodić ističe da bi država trebalo zakone da pravi tako da sačuva velike firme, one koje se dugo bave svojim poslom, ali da se dešava samo to da poreski organi „bezobrazno kidišu na preduzeća onemogućavajući im da rade svoj posao.

– Evo, imamo primer da je država uposlila Gemaks i Energoprojekt kao dve velike firme da rade na po svega 100 i nešto stanova u Stepi, od 4.600 jedinica koliko se tamo ukupno gradi – ističe Rodić.

Kad država ne radi na tome da pomogne velikima, koji mogu da uposle male, napominje Rodić, dešava se da posla nema i da firme propadaju. „Mislim da je trenutak koji sledi poslednji, nova vlada će morati da iskoristi zadnji momenat da nešto učini i sasluša esnaf, ljude koji znaju svoj posao. U suprotnom, crno nam se piše“, naglašava Goran Rodić.

Da je država ozbiljno ukočila poslove i primorala neke firme da stave katanac na svoje biroe, a gradilišta zatvore, tvrde i arhitekte. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da se ekstremno malo gradi, gotovo ništa, da je gradnja zamrla i da privatni investitori ulažu svega 20 odsto onog što se ulagalo do 2009. Jedini investitor je, ističu, država, koju većina privatnih firmi smatra „nelojalnom konkurencijom“. Iako, tvrde arhitekte, Zakon o planiranju i gradnji sam po sebi nije toliko loš i ima nekoliko dobro urađenih stvari, problem koji je opteretio građevinske firme je procedura i nedovoljna određenost pojedinih članova zakona. Najveća prepreka je, smatraju oni, kada se zakon usvoji bez podzakonskih akata, pa se onda stvara pravni vakuum od nekoliko meseci, koji je dovoljan taman za toliko da veliki poslovi – propadnu.

Proces legalizacije, oko kog se diglo mnogo prašine, nekim manjim biroima poput onog sa čijim smo vlasnikom razgovarali, pomogao je da prežive „sušne“ godine. To je u jednom trenutku bio jedini posao koji su neke firme radile, sve ostalo bilo je na „sitno“, sobu po sobu, terasu po terasu. U poslednje vreme gradili su isključivo oni koji nemaju više kud, koji su uložili neki novac, podizali kredite i koji više niti mogu, niti smeju da čekaju. Osim nedostatka novca i loše formulisanih zakona, deo odgovornosti je i na administraciji koja te zakone treba da sprovode. Procedura za dobijanje građevinske dozvole trebalo je novim zakonom (usvojen septembra 2009) da bude pojednostavljena. Međutim, prošlogodišnje istraživanje Svetske banke pokazalo je da Srbija u konkurenciji 183 zemlje sveta zauzela ne baš slavno 175. kada se radi o dužini čekanja na građevinsku dozvolu. U poređenju sa 22 grada Jugoistočne Evrope u glavnom gradu Srbije (u kom se najviše gradi kod nas) na dozvolu se čeka najviše – čak godinu dana. Do pre četiri godine procedura je trajala pet meseci kraće. Nešto bolju poziciju u rangiranju Svetske banke zauzeli su gradovi poput Vranja i Zrenjanina u kojima se na dozvolu za građenje čeka do šest meseci.

Dulić: Popusti za legalizaciju do kraja juna 2015.

Vlada Srbije usvojila je juče Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji kojim je predviđeno da se rok za popuste za legalizaciju produži, tako da će do 30. juna 2015. ta procedura moći da se završi po ceni umanjenoj za 999 odsto ako je reč o stanovima do 100 kvadrata, ili 60 odsto za kvadraturu koja je preko tog limita. Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić podsetio je da je taj rok prvobitno bio 30. jun ove godine, ali da je odlučeno da bude produžen zbog ogromnog broja pristiglih prijava građana i ograničenog administrativnog kapaciteta lokalnih samouprava. On je naveo da je od stupanja na snagu zakona u Srbiji legalizovano više objekata nego prethodnih 11 godina, otkada je počeo proces legalizacije.