Umesto smanjenja privredi novi nameti

Zakonskim izmenama je ukinuta mogućnost smanjenja poreza za stare objekte u lošem stanju, lokalne samouprave su većinom podigle poresku stopu na maksimalnih 0,4 odsto vrednosti nekretnine i još promenile način zoniranja u gradovima i opštinama, tako da maksimizuju prihod za sebe. Međutim, zbog sve glasnijih žalbi privrednika i naznaka da mnogi od njih uopšte neće platiti porez po ovim uslovima, neke lokalne samouprave sada pokazuju spremnost da ipak promene uslove i smanje poreze.

Bar jednim delom, ovakav razvoj situacije bio je i očekivan još od sredine prošle godine kada je Vlada Srbije, u pokušaju da popuni budžet, unela dve promene u poreskom sistemu. Istovremeno je povećala stopu doprinosa za penzijsko osiguranje za dva procenta i za isti procenat smanjila stopu poreza na zarade. U zbiru, privrednici su sa ove dve izmene bili skoro „na nuli“, ali se odmah videlo da to tako neće ostati. Naime, porez na zarade, koji je smanjen, ide u budžete lokalnih samouprava, dok doprinos za penzijsko osiguranje ide u PIO fond, što znači da štedi novac u republičkom budžetu. Pošto su time gradovi i opštine ostali bez dela prihoda, bilo je izvesno da će ih nadoknaditi kako mogu: povećanjem poreza na imovinu, koji pripada lokalnim samoupravama. Posle toga je ukinuta i naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, koja je takođe išla lokalnim samoupravama i javno obznanjeno da će ona biti nadomeštena povećanjem poreza na imovinu.

Kasnije izmene zakona su ovaj posao samo olakšale i opštinama dale mogućnost da prezoniranjem dodatno povećaju prihode na teret i preduzeća i građana.

Lokalne samouprave su pribegle dvema različitim strategijama. Jedni su teritoriju podelili na znatno više zona nego do sada, tako da su oni koji su do tada bili u drugoj zoni potpali pod prvu, a oni iz prve u „ekstra zonu“ pa je shodno tome, svima njima porastao i porez.

Drugi su uradili upravo suprotno, pa su praktično čitavu teritoriju grada ili opštine stavili u jednu zonu, tako da oni sa periferije plaćaju isti porez kao oni iz centra. U ovoj drugoj grupi su recimo Čačak i Valjevo.

U Valjevu, međutim, privrednici ne žele da trpe ovakvo stanje. Milomir Filipović iz valjevskog preduzeća Stirokoop, objašnjava da je u tom gradu cela opština podeljena na dve zone, pri čemu prva zona obuhvata praktično celo Valjevo.

– Posledica toga je da je izjednačena cena kvadrata u najstrožem centru grada sa cenom kvadrata u selu koje je udaljeno šest kilometara od centra, odnosno 2,5 kilometra od table Valjevo. I odluka o cenama kvadratnog metra poslovnog prostora predstavlja izvrgavanje ruglu zdrave pameti. Ta cena je utvrđena na 131.847 dinara po kvadratu, jer je navodno po toj ceni prodat neki lokalčić u centru grada. Privrednici znaju da se hala propalih društvenih preduzeća prodaje za 50 do 60 evra, a neki tvrde čak i za 30 po kvadratu – kaže Filipović.

Milan Knežević, predsednik Komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik tekstilne fabrike Modus, kaže za Danas da je Komora pokušala da u Skupštini Srbije skrene pažnju da će lokalne zajednice mnogostruko povećati zahvatanje od preduzetnika, „zaračunavajući veću tržišnu cenu objekta od one koja je realno na tržištu koje, uzgred, i ne postoji“. Kako kaže, privrednici su morali da plate procenu objekata i da je dostave opštinama. Kako dodaje, beznačajan je broj onih koji su to učinili.

– Fabrika Modus ima 4.000 kvadratnih metara. Procenjena je na tri miliona evra, tako da bi porez po najvišoj stopi iznosio 12.000 evra godišnje ili 18 puta više od naknade za građevinsko zemljište. Prvo su privredi ukinuli poreski kredit, zatim uveli ekološku taksu na bruto težinu robe, plaćanje odvoza smeća po kvadratnom metru, a sad i ovaj namet. Za ozdravljenje privrede sve se radi: otmi koliko možeš. Među privrednicima preovlađuje mišljenje da neće da plaćaju ovako besmisleno definisan porez, jer će on sahraniti i ono malo društava koja uopšte rade – upozorava Knežević.

Ipak, bar u slučaju Valjeva, izgleda da će se stvari delimično promeniti u korist privrede.

Dragoljub Krstić, pomoćnik gradonačelnika u tom gradu, kaže za Danas da su privrednici u pravu i da će gradska odluka sigurno biti promenjena i to na vanrednoj sednici Skupštine grada, koja će biti održana narednog utorka ili srede, posle čega je potrebno vreme da se obave sve zakonske procedure, tako da će izmenjena pravila stupiti na snagu „krajem meseca ili najkasnije početkom maja“.

– Dva rešenja su moguća. Jedno je da kao što je Beograd uradio, i mi ograničimo maksimalno iznos povećanja poreza na imovinu. U prestonici je taj limit poskupljenja 80 odsto, dok ćemo mi ići na maksimalno 30 ili 40 odsto. Takođe ćemo promeniti i odluku o zoniranju, tako da neće ostati samo dve zone, a ista pravila će važiti i za firme i za građane. Međutim, novo zoniranje će važiti tek od 2015, jer nema vremena da se taj posao završi tako da važi ove godine. Nećemo dozvoliti da privrednici plate porez po ovim pravilima, jer bi bilo onih koji bi morali da plate i do sedam puta više nego prethodne godine – tvrdi Krstić. O drugoj varijanti koju razmatra lokalna samouprava, on nije hteo da govori dok se ne formulišu svi detalji.

Krstić je za nastalu situaciju optužio sam zakon, kojim su ukinuti amortizacija i drugi korektivni kriterijumi. To znači da se sada iznos poreza ne smanjuje vlasnicima starih i trošnih nekretnina, već im se osnovica obračunava isključivo na osnovu lokacije objekta, što znači da „vlasnik ekskluzivnog objekta plaća isti porez kao i vlasnik onog starog 100 godina“. Po Krstiću, to je izvor 80 odsto problema, dok je preostalih 20 odsto krivica lokalnih samouprava, koje su određivale više poreske stope i drugačije prezonirale gradove i opštine.

Valjevo je, kako kaže, „odluku donelo ishitreno, u vreme političkih previranja“ novembra prošle godine, ali je Grad sada spreman da je promeni.

Moguće otpuštanje radnika

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić izjavio je da će novi način obračuna poreza na imovinu dovesti do otpuštanja desetine hiljada radnika i zatvaranja firmi, jer su od pre dve nedelje počeli privrednicima da pristižu računi gde su iznosi do 11 puta veći nego do sada. Privrednicima u Beogradu obračunat je porez na imovinu koji je veći 10 puta nego prošle godine, u Valjevu 4,5 puta, a u Novom Sadu oko 10 puta, rekao je Rajić. Beta

Zakon pred popravnim

Dragoljub Krstić kritikuje i zakonsku odredbu po kojoj pravna lica sama sebi treba da obračunaju iznos poreza koji im sleduje. „Potpuna je iluzija da će to sami moći da rade. Nije isto da li je neko Delta holding ili radnja sa dva zaposlena. Mali ne mogu da popune pravilno formular od pet strana i da izračunaju tačan porez“, smatra on, zbog čega veruje da će i sam Zakon morati da pretrpi izmene, „jer ovako sav teret pada na lokalne samouprave“.

Apsurdi

Valjevski privrednik Milomir Filipović objašnjava da po ovakvom sistemu „ako ste vlasnik nadstrešnice od 1.500 kvadrata, stare 40 godina, i ona se nalazi u selu Beloševac, što je pet, šest kilometara od Valjeva, vi imate nepokretnost koju biste mogli zameniti za 25 stanova od 60 kvadrata na boljoj lokaciji u Beogradu“.