– Informacija da je odloženo ročište za na kome je trebalo da se odluči da li će biti otvoren stečaj u Jagodinskoj pivari, otvorila je pitanje sudbine pivara u Srbiji koje su u ovom trenutku pod patronatom države. Kako stvari sada stoje, na tržištu će opstati samo Valjevska pivara dok su šanse Jagodinske pivare i Beogradske industrije piva za tako nešto samo teoretske.
Rezultati Valjevske pivare u 2015. godini pokazuju da je nastavljen trend proizvodnje i prodaje „Valjevskog piva“, u situaciji u kojoj je zabeležen pad prodaje piva na srpskom tržištu za osam odsto. Valjevska fabrika od 2013. ima konstantan rast prodaje a prošle godine proizvodnja je dostigla 100 hiljada hektolitara, što je 12 odsto više nego 2014, a prihod je 10 odsto veći i iznosi 600 miliona dinara. Očekivana dobit je oko 20 miliona dinara, što je nešto manje nego 2014., ali je zato kupljena sva ambalaža za ovu godinu. Valjevska pivara puni budžet Srbije – za akcize 230 miliona dinara, PDV 104 miliona, što je ukupno 334 miliona, a za poreze i doprinose uplaćuje 63 miliona. Prosečna plata je na nivou republičkog proseka. U fabrici se sprovodi plan reorganizacije koji ističe u martu i nakon toga se očekuje da fabrika izađe na tržištu hartija od vrednosti. Ta pivara je izašla na „zelenu granu“ nakon što je prošle godine Poreska uprava priznala sopstvenu grešku i otpisala joj kamatu od 53 miliona dinara. Kamata je nastala iz osnovnog duga od 11 miliona dinara 2010. godine, nakon otvaranja stečaja iz kojeg je Valjevska pivara uspešno izašla.
Kada je reč o Jagodinskoj pivari, pripremno ročište za otvaranje stečaja odloženo je jer radnicima nije isplaćen socijalni program za koji su se prijavili. Otvaranje stečaja za fabriku slada, piva, kvasca i bezalkoholnih pića A. D. Jagodinska pivara pokrenula je Agencija za privatizaciju. Razlog za to je „trajnija nesposobnost plaćanja, što znači da je račun stečajnog dužnika u dužoj vremenskoj blokadi“. Tekući račun Jagodinske pivare u blokadi je od 2. juna 2015. godine. Zbog mogućeg uvođenja stečaja, svih 145 radnika zaposlenih u pivari se prijavilo za dobrovoljni odlazak uz socijalni program.
U BIP-u je stečaj već proglašen, ali mali akcionari i zaposleni se grčevito bore da tu odluku obore na sudu. Sumnje malih akcionara da je u toj pivari proglašen stečaj kako bi se atraktivna lokacija na kojoj se fabrika nalazi iskoristila za dizanje modernog poslovno-stambenog kompleksa, posebno su podgrejane nakon što je bivši direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara izjavio da nije postojao razlog za stečaj u BIP-u i da je to preduzeće moglo da nastavi sa nesmetanim radom jer se više kompanija interesovalo za njegovu privatizaciju.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe za Danas da ne veruje da Vlada sa svoje strane može da učini bilo šta kako bi omogućila da BIP i Jagodinska pivara ne odu u stečaj i nastave sa radom kao Valjevska pivara.
– Obe te pivare su već bile privatizovane ali su na žalost u oba slučaja privatizacije propale. E sada, ako privatne kompanije nisu mogle da izdrže jaku konkurenciju na tržištu u Srbiji, ne vidim na koji način bi u tome uspela država. Tačno je da pivarska industrija može da bude profitabilan posao, međutim, treba znati i to da je dosta stranih kompanija ušlo na naše tržište, kupilo neke srpske pivare i nametnulo jaku konkurenciju. S obzirom da je od 2001. godine, kada je reč o industriji, jedina strategija države privatizacija, tako je postupljeno i u slučaju BIP-a i Jagodinske pivare. Nažalost, pokazalo se da je uverenje da su svi privatni vlasnici spremni i sposobni da opstanu na tržištu, bilo sasvim pogrešno i danak tome su brojne neuspešne privatizacije među njima i ove u pivarskoj industriji. Privatni kapital koji je ušao u BIP i Jagodinsku pivaru je iz tih fabrika odneo sve ono što je bilo vredno a ostali su samo gubici, i ne verujem da postoji mogućnost da im država pomogne, pa je stečaj za njih neminovnost – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da je problem i u tome što nadležni u Srbiji nisu u stanju da izvuku firme u problemima iz stečaja.
– Što se tiče Valjevske pivare ona zaista dobro posluje, brend koji proizvodi ima svoje kupce na tržištu. Mislim da bi nakon završetka plana reorganizacije država trebalo da privatizuje fabriku. To ne znači da bi je trebalo prodati privatnom kapitalu već može da se stvori i konzorcijum sastavljen od zaposlenih koji bi njome rukovodio i poslovao na tržištu – zaključuje Savić.
Stečaj ne mora da bude bankrot
– U Srbiji u većini slučajeva stečaj istovremeno znači i gašenje preduzeća. Umesto izvlačenja zdravog dela firme, kada za to ima uslova, epilog je uglavnom sasvim drugačiji i ono nakon namirenja poverilaca odlazi u likvidaciju. To je pogrešno, jer stečaj automatski ne bi trebalo da znači bankrot, već mogućnost da se spasi što se spasiti može, da se izdvoje zdravi delovi i nastave sa radom – kaže Ljubodrag Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
