Iako država svake godine izdvaja na desetine milijardi dinara za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, njihov broj smanjuje se iz godine u godinu, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, jer se u poslednje četiri godine sve manji broj privrednika odlučuje da pokrene novi biznis, a istovremeno se sve veći broj firmi zatvara.
Država je, prema podacima APR, za prethodne četiri godine uložila u podsticanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika skoro 55 milijardi dinara, računajući i Kosovo i Metohiju, a istovremeno se broj zaposlenih u Srbiji smanjio za više od 203.500. Imajući u vidu da država podstiče rad preduzeća i preduzetnika, za očekivati je da to rezultira bar većim brojem novih firmi ali, kako pokazuju podaci APR, više je onih koji su se prethodnih godina ugasili. Tako, na primer, samo prošle godine osnovano je više od 7.600 novih preduzeća a ugasilo se ili je izbrisano iz registra privrednih društava više od 13.300. Što se tiče preduzetnika, u 2011. registrovano je skoro 30.000 novoosnovanih, dok je sa radom prestalo više od 34.000, a najčešće su iz posla izlazile firme registrovane u Vojvodini i u Šumadiji.
Podaci ukazuju da su sredstva za podsticanje MSP u odnosu na 2009. i 2010. prošle godine smanjena u Vojvodini i južnoj i istočnoj Srbiji, ali su uvećana davanja za Beograd i Šumadiju i zapadnu Srbiju. Uprkos merama podsticaja, i broj aktivnih privrednih društava i preduzetnika se smanjio 2011. u odnosu na dve godine ranije.
Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava za Danas da mere države za razvoj MSP nisu imale efekta, jer nisu rezultirale povećanjem broja novoosnovanih preduzeća i preduzetnika. Prema njegovim rečima, ukupna zaposlenost u zemlji smanjila se upravo zbog gašenja preduzeća koja su radno intenzivna, a podsticaji taj prostor nisu popunili.
– Subvencije države za MSP su pogrešna politika, jer kada bi se ti poslovi isplatili, firme bi i bez podsticaja povećavale zaposlenost. Ovako, kada se i zaposle novi radnici zato što je preduzeće za to primilo podsticaje, čim mere prestanu da deluju sve se vraća na staro, pa ukoliko se ne uvećava zarada, konačan efekat je smanjena zaposlenost – ističe Madžar.
Kao rešenje za ovu oblast, prema njegovoj oceni, trebalo bi smanjiti „teški fiskalni teret, jer su porezi ogromni“. Kako dodaje, na lokalnom nivou došlo je i do „eksplozije firmarina i drugih dažbina, što ne mogu da izdrže sitni privrednici“.
U automatski stečaj 16.617 preduzeća
Među brisanim privrednim društvima, najvećim delom se nalaze ona koja su ugašena na osnovu Zakona o automatskom stečaju. U Agenciji za privredne registre kažu da je od početka njegove primene, u martu 2010, do početka aprila, po tom osnovu izbrisano ukupno 16.617 privrednih društava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
