Beogradska berza od početka ove godine našla se na trećem mestu na svetu po visini rasta vodećeg indeksa, pošto je od početka januara do sada ostvarila rast indeksa Beleks 15 od čak 20 odsto. Takav rezultat privukao je i pažnju stranih medija, pa je tako italijanski poslovni dnevnik Il sole 24 ore objavio kako se srpsko tržište kapitala po visini rasta našlo odmah iza berzi u Ulan Batoru u Mongoliji i Sofiji u Bugarskoj.
Razlog ovolikom rastu, kako prenosi dnevnik je to što se strani investitori koji su napustili ovo tržište u vreme krize sada polako vraćaju, vođeni prilikom da pod veoma povoljnim cenama kupe akcije kompanija, čija je vrednost usled drastičnog pada tržišta kapitala značajno potcenjena.
Siniša Krneta, direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze, za Danas potvrđuje da je nominalni rast od početka 2011. zaključno sa 11. februarom iznosio 18,9 odsto, ali da je s obzirom na istovremeno jačanje dinara u odnosu na evro, realni rast bio još veći.
– Postoji nekoliko faktora, koji su doveli do ovog rasta. Srpsko tržište kapitala se svrstava u red graničnih tržišta, koje između ostalog karakteriše visoka rizičnost koja uslovljava i brža povlačenja globalnih investitora u slučaju krize, a to dovodi do vrednosnog slabljenja tržišta. U prethodnim godinama, Beogradska berza se suočila sa svim vrstama kriza koje su pogodovale povlačenju međunarodnih investitora, od samoproglašenja kosovske nezavisnosti, preko svetske ekonomske krize, a potom i očekivanog regionalnog prelivanja krize u Grčkoj. Povrh svega toga, ni opšta slika srpske ekonomije nije u proteklim godinama bila pozitivna. Efekat svega toga bio je jasan: pad cena akcija i vodećeg indeksa. Sve ovo praćeno je i smanjenim obimom prometa koji je ukazivao na nedostatak investitora. Početkom poslednjeg kvartala 2010. godine, na Beogradskoj berzi počinje da se beleži preokret. Najpre samo najlikvidnije, a potom i ostale akcije počinju da beleže rast cena, ali što je daleko važnije, taj rast vođen je rastućim obimom prometa, iz čega se može zaključiti da je na tržištu identifikovano dno – objašnjava Krneta.
Prema njegovim rečima, brzina preokreta ukazuje na to da investitori smatraju da je tržište zatečeno u fazi značajne potcenjenosti, te da se očekuju pozitivni finansijski rezultati kompanija čije su akcije nosioci ovog rasta, a čije se objavljivanje upravo očekuje. Krneta napominje da je u poslednjih pet meseci srpsko tržište, mereno vrednošću Beleksa 15 poraslo nominalno za gotovo 30 odsto te da je Srbija u 2010. godini ostvarila najbolji rezultat kada je bruto domaći proizvod u pitanju, a „odličan trend identifikovan je i u spoljnotrgovinskoj razmeni“, što sve treba ubrojiti u faktore koji su doveli do visokog rasta.
Mongolska zlatna groznica
Kako navodi Il sole 24 ore, mongolski vodeći indeks je od početka godine skočio za neverovatnih 110,5 odsto, izraženo u evrima, dok je sofijska berza ostvarila rast od 24 procenta. List navodi da se Mongolija trenutno nalazi u nekoj vrsti zlatne groznice, beležeći ogroman rast i povećanje interesovanja investitora, dok za Srbiju i Bugarsku ističe da svoj rast zasnivaju na povratku investitora koji su čitav ovaj region napustili posle ekonomskog kraha 2008. godine. Od ovakvog trenda, prema pisanju lista, koristi već imaju i rumunska i hrvatska berza, koje su takođe bile teško pogođene krizom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
