Žitelji zahtevaju iseljenje zbog zdravstvenih rizika

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Svi anketirani (s izuzetkom jednog) su saglasni da blizina kopa i druge aktivnosti „TE-TO Kostolac“ ima nesporni negativan uticaj na stanje zdravlja građana. Sagovornici navode da nisu ugrožena samo njihova domaćinstva, nego i drugi žitelji Drmna (komšije, prijatelji, poznanici..). Druga ključna tema tog anketiranja je uticaj aktivnosti „TE-TO Kostolac“ na stanje imovine u naselju Drmno. Gotovo svi anketirani (s izuzetkom dvoje) su rekli da trpe različite vrste negativnih uticaja i šteta koje na njihovu imovinu čine aktivnosti tog privrednog subjekta. Najčešće se radi o pucanju kuća, što je posledica sleganja zemljišta, i to je proces, koji se po rečima sagovornika neprekidno ubrzava. Gotovo 80 odsto sagovornika su rekli da im pucaju stambeni i drugi objekti (zidovi, plafoni, noseći stubovi, krovovi), trotoari i druge betonske površine u dvorištima. Sagovornici ta pucanja povezuju sa razvojem i širenjem površinskog kopa „Drmno“. Drugim rečima, imovina ne samo da gubi tržišnu vrednost (ne može se prodati ni za „suvu banku“), već ona postaje rizična za korišćenje, dakle gubi svoju upotrebnu vrednost. Pri tome treba imati u vidu da se radi o stambenim objektima ogromne površine (u proseku oko 190 kvadratnih metara), kao i brojnim pomoćnim i poljoprivrednim objektima, takođe značajnih površina. Pored fizičkog oštećenja i uništavanja imovine, sagovornici navode brojne druge štete i uticaje, pritiske na njihov koliko toliko miran i bezbedan život u naselju: buka od kamiona, bagera i drugih teških vozila koja rade svih 24 časa tokom dana, pokretnih traka za prevoz uglja, drobilica i drugih mašina/sprava koja stvaraju buku, vibracije, prašinu i druge vrste zagađenja od pogona koji takođe rade i danju i noću.

Obim i vrste šteta koje aktivnosti „TE-KO Kostolac“ proizvode na zdravlje, imovinu, poljoprivredne aktivnosti i ostale dimenzije kvaliteta života stanovnika naselja Drmno su razlog zašto 98,1 odsto anketiranih tvrdi da naselje treba preseliti. Svega dvoje anketiranih ne vidi razloge za izmeštanje naselja. Najčešće se kao osnovni razlog za iseljenje naselja navode zdravstveni rizici, posebno ugrožavanje zdravlja i potpuno neizvesna budućnost života dece i mladih u ovakvim uslovima, a tek potom štete i uništavanje imovine i ekonomije (poljoprivredna proizvodnja). Svi anketirani građani bi se preselili, kada bi za to imali mogućnosti. Preko polovine anketiranih su rekli da se dosad nisu odselili zato što: za to nisu imali finansijske mogućnosti, nisu imali gde da se sele i sva imovina koju poseduju nalazi se u naselju Drmno. Anketirani građani smatraju da je rešavanje njihovog problema, odnosno preseljenje naselja obaveza EPS-a i države i očekuju da se uradi precizan, sistematičan i objektivan popis imovine u naselju.

Inače, vršilac dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije“ Milorad Grčić razgovarao je nedavno u Kostolcu sa predstavnicima mesnih zajednica koje nalaze u blizini kapaciteta „TE-KO Kostolac“ o nastavku realizacije ekoloških projekata koji će poboljšati uslove života meštana. – Želimo da zajedno dogovorom rešavamo sve eventualne probleme koji muče stanovnike Kostolca i okolnih mesta. „Elektroprivreda Srbije“ je društveno odgovorna kompanija. Do sada smo uložili oko 200 miliona evra u ekološke projekte, a po dugoročnom planu do 2025. godine, u zaštitu životne sredine uložićemo oko milijardu evra – rekao je Grčić na sastanku kojem su prisustvovali i Bane Spasović, gradonačelnik Požarevca, i članovi menadžmenta EPS-a. Grčić je istakao da je modernizacije kapaciteta u Kostolcu na prvom mestu. – U Termoelektrani „Kostolac B“ revitalizovana su oba bloka i ugrađeni su elektrofilteri. To je već smanjilo nivoa zagađenja ispod minimuma propisanog zakonima i evropskim standardima. Izgradnja novog postrojenja za odsumporavanje je pri kraju i kada bude pušteno u rad emisija sumpor-dioksida biće ispod 200 miligrama po kubnom metru, što je u skladu sa evropskim normama – rekao je Grčić. U toku je i realizacija projekta zatvaranja pepelišta Srednje kostolačko ostrvo, čime će se potpuno eliminisati problem razvejavanja pepela iz Termoelektrane „Kostolac A“. U Termoelektrani „Kostolac B“ priprema se i izgradnja novog bloka snage 350 megavata, vrednosti od 578 miliona dolara, koji će se finansirati iz druge faze kineskog kreditnog aranžmana. – Sva ova ulaganja i radovi garantuju budućnost termoelektrana u Kostolcu, a bez rudnika ne bi bilo ni termoelektrana. To garantuje i budućnost Požarevca i Kostolca i samim tim stvaraju se bolji uslovi za život svih stanovnika – istakao je v. d. direktora EPS-a.