Čokoladna bombonjera u kancelariji

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Radulović je tada pozvao Šakutina sa namerom da ga ipak nekako ubedi da kupi „Petoletku“ nakon što se obavi finansijsko restrukturiranje po novom zakonu. Zakazali su večeru u restoranu „Privrednik“ u Tolstojevoj ulici. Iz ministarstva došli su Radulović i Miroslava, a iz „Amkodora“ Šakutin i Predrag Mikić, savetnik predsednika Tomislava Nikolića.

Miroslava se priseća najvažnijih trenutaka sastanka: „Radulović je za večerom pokušao da otvori još jednu mogućnost da se cela stvar uvede u sistem. Pokušao je da mu ponudi drugačiji dogovor:

'Vidite, nije nikakav problem da vi kupite 'Petoletku' ako želite. Ali ne pod ovim uslovima. U ovom trenutku preduzeće je u haosu. U njemu se nalazi već duže vreme. Ko god vam je nešto obećao, obećao vam je mačku u džaku. Možete da ga kupite, ali po novom zakonu o privatizaciji koji ćemo usvojiti do kraja godine. Zašto se ne biste strpeli još nekoliko meseci?'

„Šakutin je bio ponovo šokiran“, priča Miroslava. 'Ja sam mislio da ste me pozvali da se dogovorimo, a vi mi opet pričate priču od juče', govorio je uzbuđeno. 'Ja ovde više nemam šta da tražim. Sada ću da se pokupim i odem odavde!', pretio je nekoliko puta tokom večere. 'Vi mislite da ja imam vremena da sedim ovde s vama, a važni poslovi me čekaju. Trebalo bi da budete počastvovani što sam tu. Ja vodim privatne poslove princa od Bruneja, i nemam vremena da se trošim na ovako beznačajne stvari. Imam zadatak lično od predsednika Lukašenka, koji je moj prijatelj, da ovo završim. Kako da sada kažem predsedniku da od dogovora nema ništa? Kupovina mi je obećana. Zašto sada obećanje ne važi?' Svaki put kada bi ponovio ovo pitanje 'Zašto sada obećanje ne važi?', Šakutin bi pretećim pogledom pogledao Mikića, savetnika predsednika Nikolića. Mikić je uglavnom ćutao i nije se mešao u razgovor.“

„Žao mi je. Ali čuli ste verovatno da je prethodni ministar izbačen iz vlade. Došao je drugi ministar koji sada vodi drugu politiku“, rekao je Radulović.

„Negde na pola večere u restoran je bukvalno utrčao i beloruski ambasador i odmah stao na stranu Šakutina“, nastavlja Miroslava. 'Kako možete tako nešto da pričate? Kakav novi zakon o privatizaciji?!? Mi smo imali uverenja od predsednika države da će ceo dogovor biti ispoštovan. Vi pojma nemate! Vi ste zbunjeni i zalutali u ovaj posao!', vikao je uzbuđeno na Radulovića i mene.“

Večera se završila bez uspeha, pa je Šakutin promenio strategiju. Odmah sutradan nazvao je Miroslavu telefonom i pitao kada će biti usvojen zakon o privatizaciji. Dan kasnije, Miroslavu je u kancelariji sačekala čokoladna bombonjera, poklon od Šakutina. Dva dana kasnije šofer iz beloruske ambasade Miroslavi je doneo čokoladu u luksuznoj kutiji veličine metar sa metar. Konačno, narednog dana došla je najkonkretnija ponuda.

„Šakutin me nazvao telefonom: 'Miroslava, dozvolite mi da budem slobodan i predložim vam nešto lepo. Ja radim u Brunejima sa carskom porodicom. Vodim njihove lične poslove. Imam nekoliko investicionih fondova kojima upravljam. Aktivan sam na berzi. Često idem na trke Formule 1. Baš sad sam nameravao da idem u Japan, jer se tamo održava naredna trka 13. oktobra. Zašto ne biste pošli sa mnom? Ići ćemo mojim privatnim avionom. Možemo da provedemo romantičan vikend u Japanu. Šta kažete?'“

* * *

Ovakvih stranih „investitora“ koji će „spasti“ Srbiju bilo je još. Slična stvar desila se i prilikom kupovine „Vršačkih vinograda“. Na dan 23. novembra sastanak sa Radulovićem tražio je kineski ambasador povodom slučaja „Vršačkih vinograda“. U sažetku sastanka stajalo je da će sastanku prisustvovati kineski ambasador i njegov savetnik za ekonomske odnose.

Nastavlja se