Direktan put do napretka

Renata Salecl: TIRANIJA IZBORA (9)

Renata Salecl, čuvena profesorka vodećih britanskih univerziteta, u izvrsno napisanoj knjizi „Tiranija izbora“ pokazuje kako je izbor postao ključno obeležje modernog života: od supermarketa do identiteta, od porodice od politike, od kulture do interneta, od privatnosti do knjiga za samopomoć, od vlastitog životnog stila do opsesije životima slavnih. „Tiranija izbora“, koju je kod nas objavio Arhipelag, prevedena je na više od deset svetskih jezika

Putem ispravnog postavljanja, ukrašavanja i nameštanja, lični „či“ osobe se uvećava, na taj način poboljšavajući zdravlje i unapređujući razvoj u odnosima i mogućnostima za sticanje bogatstva, zdravlja i uspeha. „Primena nekih ideja feng šuija u svom domu“, predlaže jedna feng šui internet stranica, „može biti upravo ono što je potrebno da se zameni ta praznina u vašem životu. Dok proučavate umetnost feng šuija, promenićete način na koji posmatrate svoj dom, a menjajući kvalitet svog doma istovremeno unapređujete kvalitet života.“ Na taj način drevna blaga nauka nam dozvoljava da fino doteramo svoju sudbinu tako što ćemo prilagoditi svoj nameštaj. Prema mudrosti feng šuija, ukoliko želim da se obogatim, u svoju sobu treba da stavim lažni novac ili činiju sa stranim novčićima. Međutim, moram biti oprezna da ne postavim toalet u oblast koja doprinosi napretku, jer se novac lako može sasuti niz odvod. Predlaže se rešenje: uvek ostavljajte spušten poklopac toaleta. Moram da vodim računa čak i kakve slike stavljam po zidovima. Jedna druga feng šui stranica kaže: „Izbegavajte da ovde stavljate svoje fotografije iz perioda kad ste bili „razbijeni“ (kao dok ste bili student na fakultetu ili tek razvedeni). Može vam se dogoditi da se situacija ponovi!“

Zamisao da usmeravanje i raščiščavanje otvaraju direktan put do napretka, u poslednje vreme postaje sve prisutnija i u drugim oblicima u razvijenom svetu. U SAD, na primer, možete unajmiti konsultanta koji će napraviti inventar vašeg života i „pojednostaviti“ ga, za pozamašan honorar. Kao izazov dobijamo sledeći savet:

U pogledu svakog predmeta u vašem domu, bilo da je to antikvarni časovnik na kaminu (pokvaren još od 1974) ili nova novcata kućna pekara koju vam je majka poklonila za Božić, MORATE sebe upitati sledeće:

Da li me ovaj predmet čini srećnom?

Da li zbog njega više volim svoj dom?

Da li ima mesta za njega u mom životu iz snova?

Ukoliko da, zeleno svetlo – ostaje. Ukoliko ne – ZAFRLJAČITI! Izbacite ga napolje, poklonite u humanitarne svrhe ili upriličite dobru staru kućnu rasprodaju.

Zašto je tako važno raščistiti prostor? Autor ovde besplatno pruža sledeće objašnjenje (i naravno, podrobnije objašnjenje ukoliko platite):

Jednom sam konsultovao ženu koja bi postala nepodnošljivo depresivna kad god bi provodila mnogo vremena u kući. Dok smo zajedno sedeli u njenoj dnevnoj sobi, zamolio sam je da pogleda svaki komad nameštaja, svaku sitnicu koju poseduje i da se upita kakva su njena osećanja u vezi s tom stvari. Ispostavilo se da je bila nesrećna zbog prekrasne i veoma skupe vaze koja je stajala u uglu. Vaza joj je pripala kao deo mučnog razvoda, a zbog njene novčane vrednosti ona je smatrala da treba da je zadrži. Ali uspomene povezane s vazom pretvorile su je u crnu rupu, isisavajući ženinu energiju svaki put kad bi se našla u istoj sobi. Prošetajte po kući večeras i obratite pažnju na svoj energetski nivo – jamčim vam da ćete biti zapanjeni nekim od osećanja za koja ćete otkriti da su povezana s vašim stvarima.

Ukoliko smo tužni ili deprimirani, onda treba da potražimo rešenje među nameštajem. Možda zbog toga ne iznenađuje što naša opsednutost sređivanjem sopstvenog doma silno narasta tokom recesije. U vreme ekonomske krize ljudi se još više okreću televizijskim savetima o tome kako da jeftino preurede dom, kako da svoju kuću učine privlačnijom za potencijalne kupce i kako da začine svoj život promenama u stanu – čak i ako je u pitanju samo novi sloj boje na zidu.

Ideologija koja tako silovito promoviše izbor paradoksalno zahteva neki oblik poricanja koji psihoanaliza smatra suštinskim mehanizmom kroz koji pojedinac izlazi na kraj sa svojim unutrašnjim sukobima. Kod potrošača, prvi stupanj poricanja povezan je s gledištem da ne postoje granice potrošnje i da se svako može u to upustiti, ali naredni stupanj poricanja uključuje potrebu da se porekne stvarni obim potrošnje, da se potrošnja posmatra kao nešto što se nije zaista dogodilo. Neobuzdani potrošač tako stvara iluziju da njegova potrošnja ne podrazumeva bolne posledice – tj. da se dug ne mora platiti.

Potrošača koji prolazi kroz krugove potrošnje i raščišćavanja i koji kao da neprestano podbacuje u veštini vladanja sobom koju promoviše ideologija izbora, često može mučiti sumnja, a preobilje mogućnosti vodi ka žaljenju, zbog čega mu baš poricanje može pomoći da izbegne ova osećanja. Nastavlja se