Stari komunisti, kasnije srpski radikali, kao nekada imali su razumevanja jedan za drugoga. Tužioci očajni, Šešelj likuje, a Jovo dokazuje da stara ljubav zaborava nema. A to što je tužiocima potpisao nekoliko izjava insajderskog tipa, koje su Šešelju trebalo da obezbede bar dvadeset godina robije, na sudu dovodi u pitanje. Pravda se da nije pročitao potpisano, da su ga istražitelji ucenjivali i maltretirali uz asistenciju koga drugo nego UDBE bez koje se ne može.
I on ima jednu bitnu podudarnost sa Tanićem, a to je kompromitujući materijal koji je za njega napravljen kada je od SRS odvajao deo budućih poslanika za svoju stranku. Nisam u to doba znao da je za njega Služba napravila bilo kakav kompromitujući materijal. To ću saznati tek 2001. godine.
Da objasnim detaljnije o čemu je reč.
Jednog dana Goran Petrović pozvao me je u svoju kancelariju. Ulazim, a Goran, držeći video kasetu u ruci kaže:
„Sada ćeš, deda, da vidiš šta je skrivena kamera, a ne one naivne stvari koje gledaš na televiziji.“
Stavlja kasetu i već na samom početku vidi se neka velika kancelarija u kojoj se pojavljuje čovek iz jedne naše uprave, iz centrale Službe, i vrši probe slike i tona.
„Jedan, dva, jedan, dva. Da li se dobro čujemo? Jesam li lep?“ pita šeretski lice ispred kamere.
Čudna skrivena kamera. Ipak, neobična poslastica, razmišljam dok se odmotavaju prvi metri video trake. Film počinje. Ulazi čovek u kancelariju, iz kase vadi nekakav koverat. Posle par sekundi ulazi drugi čovek, kome ovaj dodaje tek izvađenu kovertu iz kase. Primalac iz nje vadi novac i broji do sto hiljada maraka. Čovek koji je izvadio koverat iz kase kratko kaže:
“ Potpiši ovde.“
Ovaj hitro potpisuje bez pitanja i isto tako hitro leti prema vratima. A što i ne bi? Inkasirao je sto hiljada maraka. Malo li je? I tako još sedmoro-osmoro ljudi ulazi i izlazi, postupak se ponavlja. Čovek koji je delio novac bio je niko drugi do Jovo Glamočanin. Tako je on namirivao vernost ljudi koji će izdati Šešelja, a potpisati vernost njemu i neformalnom novom šefu Slobodanu Miloševiću, koji će njihovim glasovima postati predsednik SRJ.
„I šta sada?“ pitam Gorana “ Ima li još nešto na toj kaseti?“
„Nema. Sad ti angažuj operativu da se prepoznaju ljudi sa kasete, privedite ih i na okolnosti primanja novca od Jove Glamočanina uzmite izjave. Onda napišite krivične prijave protiv svih lica sa kasete, uključujući i Glamočanina. Pošto je novac verovatno dat iz SPS vidi ko od njih može isto da se krivično goni. Evo deda, radi, niko ne sme da te dira.“
Pitam odakle mu kaseta, a on kaže da mu je dao Beba Popović. Pitam ga zašto Beba Popović nije dao kasetu tužilaštvu, nego nama?
„Gorane, nije dobro kada Služba rovari po strankama kao u Slobino doba, a kamoli sada. Zašto Službu ponovo guramo u prljav međustranački veš? Zašto bismo mi arbitrirali na relaciji radikali – SPS i DOS?“
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
