Humana preseljenja su dogovorena

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Novosadski Dnevnik piše da je na koncert Rolingstounsa u Budimpešti 8. avgusta otputovalo oko dve hiljade njihovih obožavalaca iz Srbije, a približno toliko i iz Hrvatske. Nije zabeležen nijedan incident. I u Srbiji i u Hrvatskoj ima onih koji više vole rok nego rat. List izveštava i o takmičenju trubača u Guči i ostalim letnjim festivalima, a smeta mu tradicionalna manifestacija „Dužijanca“ u Subotici. Komentator naglašava: „Dok je tužna kolona krajiških prognanika odmicala ka prihvatnom centru na Paliću, kroz centar grada svečano je jezdila svečana povorka učesnika žetvene svetkovine“…

Vojvođanskim Hrvatima time se daje do znanja da će neki od njih, kao i 1991, snositi posledice zbog stradanja Srba u Hrvatskoj. Strani mediji prenose Tuđmanovu izjavu da su takozvana humana preseljenja dogovorena s Miloševićem još pre tri godine.

U prinudnoj razmeni imovine između vojvođanskih Hrvata i krajiških Srba nema pravila: nekad više gube jedni, nekad drugi. I jedni i drugi ostaju bez zavičaja i počinju novi život u okruženju koje, opterećeno sopstvenim brigama, ponekad nema za njih onoliko razumevanja koliko oni očekuju.

Vašington je zvanično – izjavom portparola Stejt departmenta Dejvida DŽonsona – upozorio Hrvatsku da spreči nasilje nad Srbima. Ovo upozorenje namenjeno je pre svega američkoj i međunarodnoj javnosti. Prema podacima civilne policije mirovnih snaga, samo u Kninu je ubijeno 130 srpskih civila i uništeno tri četvrtine kuća. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, tokom operacije „Oluja“ ubijeno je ili nestalo dve hiljade Srba, od čega hiljadu i dvesto civila. Hrvatski Helsinški odbor saopštio je da je ubijeno 680 srpskih civila. Suzan Manuel, portparol UN u Beogradu, kroz dva meseca izjavila je da je da teritoriji Krajine od avgusta registrovano oko hiljadu novih grobova.

Hrvatska vojska, prema zvaničnim podacima, imala je 118 poginulih i 620 ranjenih.

Milošević nenajavljeno putuje u Moskvu, gde mu Jeljcin odaje priznanje za miroljubivu politiku i osuđuje agresiju Hrvatske. Predsednik Rusije izjavljuje da je vreme da se Jugoslavija oslobodi bremena sankcija. Gost iz Beograda i ovom prilikom ističe da se „rešenje krize može postići samo političkim, a nikako vojnim putem“.

Predsednik Republičkog štaba za prihvat i zbrinjavanje izbeglica, ministar Aleksa Jokić izjavljuje da je u Jugoslaviju do sredine avgusta stiglo oko 150 hiljada izbeglica. Krajiški izvori govore o 220 hiljada proteranih. Vodeći svetski mediji ukazuju da je reč o najvećem egzodusu u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Milošević u razgovoru s najvišim državnim funkcionerima 8. avgusta izjavljuje: „Čitava naša javnost može danas jasno da sagleda kako bi stotine hiljada građana izbeglo ratne strahote prihvatanjem Vens-Ovenovog plana – pre više od dve godine, a nove stotine hiljada prihvatanjem Plana međunarodne zajednice – od pre više od jedne godine. Što je najgore, oni koji su tada odbili mir i danas, svim sredstvima, nastoje da u rat uvuku i SR Jugoslaviju“.

U medijima se postavlja i pitanje odgovornosti za vojni poraz u Krajini. Babić tvrdi da je povlačenje iz Knina naredio Martić. Ovaj kaže da je odluku doneo Vrhovni savet odbrane. General Mrkšić objašnjava da je bilo planirano da se vojska i narod povlače samo do Srba, ali da su se događaji oteli kontroli usled panike i glasina. Neki komentatori pitaju kako je Vukovar mogao da se pred jakom silom brani čak tri meseca, a Knin nije mogao ni jedan dan.

Oni sa više smisla za ekonomiju pitaju gde je tri i po miliona maraka iz trezora Narodne banke Krajine u Kninu.

Nastavlja se