Laži na pogrešnoj adresi

Grujica Spasović: Danas, uprkos njima – prvih hiljadu dana (28)

Grujica Spasović prvi je glavni urednik lista Danas. Objavljujemo izabrane odlomke iz njegove knjige „Danas, uprkos njima – prvih hiljadu dana“. To je izuzetno dokumentarno štivo. Govori o prvih hiljadu dana izlaženja našeg lista, od 1997. do 2000. Autor daje svoje viđenje, prožeto vrednim dokumentima, fotografijama i Koraksovim karikaturama o tome kako smo preživeli „olovne godine“ Miloševićevog režima.

„Gospođa Ljiljana Blagojević u svom opširnom ’pismenom’ sastavu nije uspela ništa da opovrgne iz saopštenja Vlade za Beograd. Uspela je da doda još poneki argument protiv sebe i da potvrdi: ona poštuje zakone ove zemlje, bez obzira što su pogubni – dok važe, ona ih koristi; ona ne žali što je ojadila tri dnevna prestonička lista, koja ne mogu da računaju na pomoć države, već samo na odmazdu; ona žali što je nešto para DS uterala u republičku kasu od ’najstarijeg prestoničkog lista’, koji i te kako može da računa na ’poravnanje’ s istom tom državom; ona na suđenju, sve trčeći od jedne do druge sudnice, izjavljuje da nije htela, ni na poziv novinara, da komentariše, polemiše ili demantuje saopštenje Vlade za Beograd, a onda prekoreva glavnog urednika Danasa što je nije pozvao da pita, valjda za dozvolu, da objavi saopštenje jednog političkog tela; zatim široko i dugačko zaposeda udarni termin na Studiju B, potom i u dva nastavka stranice Danasa. Ona tvrdi da nema ništa protiv da joj neko kaže da ’ne zna ili da ne ume da radi svoj posao’, a kad joj se kaže ’uništavate beogradska pozorišta, pogledajte u kakvom su stanju objekti, kakav je materijalni položaj zaposlenih, bez stvarnih razloga smenjujete upravnike, dugujete za Bitef’ onda su to ’laži’ koje nemaju veze s njenim poslom. Zna li gospođa Blagojević šta je njen posao?

Gospođa sekretar za kulturu, ili kako je izjavila, ’direktor svih beogradskih pozorišta’, uporno tvrdi: ’Ja nemam ništa sa SPO, nisam eksponent SPO’. Da li se to ona samozavarava, ne zna, pravi se da ne zna, ili sebi pravi odstupnicu za neka buduća vremena, kada bi mogla da kaže ’Nisam odatle’.

Gospođa Blagojević, pod svojim imenom i prezimenom, može da bude ko i šta hoće, ali kad se potpiše kao gradski sekretar za kulturu, onda mora da bude – i eksponent SPO. Ta stranka ima obelodanjenu odluku da niko ne može da bude postavljen na bilo koju funkciju dok ga ne ’proveri’ Kadrovska komisija SPO. Izvršni odbor Skupštine grada sastavljen je isključivo od predstavnika SPO, svi sekretari, pa i načelnici iz redova DS oterani su i smenjeni i dovedeni ’provereni kadrovi’. Nije gospođa Blagojević došla na funkciju gradskog sekretara konkursom ili voljom građana, ili kao ’Marija na prkosima’. Došla je voljom i ’proverom’ SPO.

Gospođa Blagojević se na suđenju žalila kako trpi ličnu štetu jer joj na gostovanjima po Srbiji publika zviždi. Neće biti da obrazovan i kulturan svet, a valjda su oni koji idu u pozorište takvi, zviždi zato što su pročitali dva pasusa saopštenja Vlade za Beograd. To saopštenje je u svim osuđenim novinama objavljeno u ’Beogradskoj rubrici’, dakle mogli su ga pročitati samo beogradski čitaoci. Taj obrazovan svet po Srbiji zviždi zato što čita i gleda i neke druge vesti i saopštenja, zato što zna ko je ko i šta je šta, pa neka njima Lj. Blagojević objašnjava da nema veze sa SPO, a najpre neka to razjasni sebi. Može da bira objašnjenje za zvižduke: ili je SPO ili je loša gluma… Pre nekoliko dana s repertoara BDP je skinuta predstava Siniše Kovačevića ’Kraljević Marko’ zbog slabe posećenosti. U tu predstavu su takođe uložene neke pare, gospođa Blagojević je na suđenju izjavila da je to bio zakup sale i da je sve plaćeno. Neka obelodani hoće li nekoga da smeni zbog ’prazne sale’ i loših finansijskih rezultata… Raspričana i razmahana gospođa Blagojević pokušava da prikaže sebe kao žrtvu, pomažući se čak i citatima iz Andrićevih dela, ne shvatajući da će upravo ona biti ’citat’ po kome će se pamtiti ovo vreme represije i političkih zloupotreba. U ime Vlade za Beograd, Goran Vesić“

(24. mart 1999)

I tu je kraj ove polemike. Avioni iz Avijana već su krenuli ka Beogradu. Nakon tri meseca bombardovanja, smatrali smo da je besmisleno nastaviti ovu priču. Uz to, prilikom preseljenja redakcije iz Jagićeve u Ulicu Alekse Nenadovića tokom bombardovanja, izgubio se veliki deo reakcija koje su pristigle. Šteta.

Kraj