Mešavina kolektivnog pamćenja

Neka mešavina kolektivnog pamćenja (sećanje na Presvetlu republiku još je bilo živo i pozitivno premda su je Francuzi i Austrijanci ocrneli) i svest o nacionalnoj, republikanskoj i liberalnoj revoluciji proširila se među stanovnicima primorskih gradova. Italijanska trobojka, zastave i kokarde kružile su istarskim lukama među pomorskim oficirima i građanima. Priobalna Istra očigledno je bila naklonjena Veneciji, za razliku od Trsta i unutrašnjosti poluostrva. Napetost je bila sve uočljivija i vlast je strahovala da će 25. marta, na dan svetog Marka, izbiti pobuna. Kao i u Dalmaciji, bilo je mnogo simpatizera demokratske republike; u samom Pazinu postojali su odbori koji su je podržavali; mnogo dobrovoljaca krenulo je prema laguni. No, ništa se nije dogodilo, a Trst je i dalje ostao privržen caru.

U maju su se u Frankfurtu održali izbori za ustavotvornu skupštinu Nemačke konfederacije (u koju je ulazila i Istra), kao što su se u Beču održali izbori za ustavotvornu skupštinu Habzburške monarhije. U delovima pazinske, kastvanske i novigradske oblasti protestovalo se protiv prvih izbora. Izabran je Pjetro Kandler koji je, međutim, odbio mandat, tako da je u Frankfurt poslat Gabrijele DŽeni. Trst i Istra smatrani su krajnjim jugom ujedinjene Nemačke (pored Baltičkog i Severnog, Jadran je bio treće nemačko more). U međuvremenu je izbio ustanak u Milanu, počeli su sukobi u Lombardiji između Pijemonćana i Austrijanaca, vojska Karla Alberta krenula je ka Venetu i Veneciji.

U takvoj situaciji, flote Napulja i Sardinije stigle su u istarske vode kako bi intervenisale u slučaju da Karlo Alberto uspe da dopre do venecijanske lagune. Zbog prisustva ove prve italijanske flote, Austrija je pojačala odbranu, a u istarskim gradovima zavladalo je stanje iščekivanja; rat za nezavisnost (tako će kasnije biti nazvan) stigao je do obale. U Dalmaciji su, u martu, osnovani odbori za podršku Veneciji; odmah im je zaprećeno dejstvima austrijske vojske i intervencijom crnogorskih trupa u Boki Kotorskoj. I na tom delu obale gradovi su iščekivali razvoj događaja. U međuvremenu, stigla je vest iz Zagreba da sabor (osnažen zbog podrške koju je ban Jelačić dao Habzburgovcima) poziva na ujedinjenje Dalmacije i Hrvatske.

U junu je Vičenca pala pred naletom trupa Jozefa Radeckog tako da je Venecija ostala usamljena. Karlo Alberto poražen je 25. jula kod Kustoce. Usledili su povlačenje i, u avgustu, primirje između Austrijanaca i Pijemonćana. Sada je Venecija ostala potpuno sama. Mnogi Istrani i Dalmatinci, uglavnom građanskog porekla, učestvovali su u odbrani republike. Sardinijska i napuljska flota napustile su severni Jadran. Iako su se neki tome nadali, iskrcavanje u Istru u cilju ometanja Austrijanaca bilo bi beskorisno i nije imalo podršku papske države. Uprkos svemu, herojski i očajnički otpor Venecije se nastavio.

U Beču je u julu počeo rad ustavotvorne skupštine. Bio je to nalet liberalnosti i u Istri su se političke struje, podeljene na liberale (naprednjake) i konzervativce, okitile italijanskim nacionalnim bojama. Poslanici iz istarskog okruga bili su Italijani Antonio Madonica, Mikele Fakineti, Karlo De Frančeski i Franjo Vidulić (sa Lošinja) i Hrvat Josip Vlah (iz Kastva). Ustavotvorna skupština ukinula je 26. jula 1848. feudalni sistem (ukinuti su podanički odnosi). Usledilo je donošenje zakona o oslobađanju od feudalnih poreza na zemlju, čime je vrednost feudalne imovine, odnosno zemlje, pretvorena u novac: trećinu vrednosti zemlje platiće vlasnik (feudalac), drugu trećinu novi vlasnik (kmet, i to najkasnije do 1875), a treću država, odnosno provincija, u obliku obveznica (uz kamatu od 5% do 1895). Tako je trošak oslobađanja zemlje od feudalnih stega prebačen na istarske poreske obveznike, uključujući i stanovnike gradova. U Istri se to odnosilo na šesnaest bivših mletačkih feuda, a posebno na Pazinsku grofoviju i pripojene sinjorije.

Nastavlja se