Sve ređe se spominje Krajina

Navodno je uvažavao jedino Mladića. Američki diplomata tvrdi da su oni „jogunasti, skloni ispraznim teatralnim izjavama, ali na kraju, kada im blef propadne, u suštini su samo siledžije. Greška Zapadnjaka tokom protekle četiri godine bila je što su se prema Srbima ophodili kao prema razumnim ljudima s kojima se može argumentovano raspravljati, pregovarati, praviti kompromise i dogovarati. U stvari, oni su uvažavali samo silu ili nedvosmislenu i ubedljivu pretnju da će biti upotrebljena“.

Kad god bi pregovori zapeli, predsednik Srbije pozivao se na takozvani „Patrijarhov dokument“ koji njemu, Miloševiću, daje odlučujući glas u zajedničkoj delegaciji Beograda i Pala.

Ni Milošević ni Karadžić i ostali iz njegove ekipe nisu ostavili zapise o pregovorima i svemu što se događalo iza kulisa. Zbog toga je Holbrukova knjiga izuzetno značajno, najčešće i jedino svedočanstvo iz prve ruke o zbivanjima koja se ne pominju u zvaničnim saopštenjima. Amerikanac ne krije zadovoljstvo što je na drugoj strani imao pragmatičnog sagovornika koji je znao šta hoće i šta može da postigne, a nije morao da traži i uvažava bilo čije mišljenje. Kod Miloševića se, piše Holbruk, uvek jela jagnjetina na više načina, nekad i svinjetina. Mnogo se pilo. Po predsedniku Srbije, ističe diplomata, nikad se nije primećivalo da piće utiče na njegovo rasuđivanje i ponašanje.

Dobre vesti stižu iz Erduta u Hrvatskoj, gde 2. oktobra počinju direktni pregovori zvaničnog Zagreba i predstavnika Srba iz Sremsko-baranjske oblasti. Srpsku delegaciju predvodi široj javnosti nepoznati Milan Milanović, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane RSK. Beogradski kontrolisani mediji sve ređe pominju Krajinu. Posle mesec dana pregovaranja, uz američko posredovanje i povremena telefonska upozorenja Miloševića srpskim predstavnicima, 11. novembra potpisan je sporazum o mirnom rešenju krize. U Erdutu dokument su potpisali Milanović te Torvald Stoltenberg i Piter Galbrajt u ime međunarodne zajednice. Kasnije istog dana u Zagrebu to je učinio Hrvoje Šarinić, šef Tuđmanovog kabineta.

Sporazum je potpisan na godinu dana, na čemu je insistirao Zagreb, s tim da se može produžiti na još 12 meseci – što je zahtevao Beograd. Hrvatska je odustala od zahteva da se reintegracija oblasti izvrši odmah i da na granice dođe njena policija i carina. Srpska strana odrekla se namere da se Istočna Slavonija i Baranja pripoje Srbiji, odnosno Jugoslaviji.

Milošević je čvrsto rešio da postigne sveobuhvatni mir, jer jedino tako može da obezbedi obnavljanje ekonomskih odnosa sa inostranstvom i oživljavanje privrede, time i ostanak na vlasti. Od deset miliona stanovnika srpsko-crnogorske konfederacije zaposleno je samo milion i sedamsto hiljada. U Srbiji zvanično ima 700 hiljada nezaposlenih i 620 hiljada izbeglica. Iskorišćenost privrednih kapaciteta iznosi oko 40 odsto. Od početka godine do oktobra cene su porasle za gotovo 100 odsto, plate samo 20 odsto. Potrošačka korpa u oktobru košta 800 dinara. Prosečna plata je upola manja. Po crnom kursu, a sve se i dalje preračunava u nemačku valutu, ona dostiže 160 maraka. Sindikati upozoravaju da 90 odsto stanovništva živi u siromaštvu ili na ivici bede.

Krajem oktobra republička vlada donosi uredbu o zamrzavanju cena struje, uglja, šećera, mleka i ulja, cigareta, aparata za domaćinstvo, proizvoda crne i obojene metalurgije, stanarina, prevoza, PTT usluga… Građani odavno znaju da svako poskupljenje, pogotovo životnih namirnica, izaziva nestašice i poskupljenja na crnom tržištu.

Vlada ulaže napore radi rešavanja svakodnevnih problema građana, ali misli i na budućnost. Konstituisan je Komitet za pripremu realizacije međunarodnog arhitektonsko-urbanističkog projekta „Beograd na Savi“. Pokrovitelj projekta je Milošević, na čelu Komiteta je premijer Marjanović. Za rukovodioca stručnog tima postavljen je Milutin Mrkonjić, direktor Saobraćajnog instituta CIP.

Kraj

Od ponedeljka novi feljton

Eđidio Ivetić Granica na Mediteranu Istočni Jadran između Italije i južnoslovenskog sveta od XIII do XX veka (Izdavač: Arhipelag, Prevod sa italijanskog Mila Samardžić)

Posmatrajući Istočni Jadran kao uzbudljivo i sadržajno polje kontakta, Ivetić detaljno prikazuje istoriju mletačke Istre i mletačke Dalmacije, istoriju slovenskih težnji, Dubrovačke Republike, turskih i austrijskih osvajanja, uspona i padova gradova, Primorja i njegovog kontinentalnog zaleđa, sve do modernih vremena u kojima stare rasprave i neizvesnosti doživljavaju čas kulminacije. Danas ekskluzivno donosi neke od najzanimljivijih delova knjige.