Vizental se bojao istraživanja

On je potpuno sam doveo mnoge od najužasnijih nemačkih ratnih zločinaca pred lice pravde. Ali, da li je imao slepu mrlju za članove VorKommando Moskau koji su radili za Alena Dalsa?

Da li je tu reč jednostavno o Vizentalovom neznanju, ili je i Vizental takođe aktivno pomagao u prikrivanju? Neposredno pre nego što je emisija 60 Minutes otišla u etar, producent Ajra Rouzen je zamolio Vizentala da se pojavi. CBS je već intervjuisao neke od Belih rukih nacista koji su priznali kontakte sa zapadnim obaveštajnim agencijama, uključujući i FBI. Vizental je u odgovor zatražio od producenta CBS da ne puste emisiju, rekavši da će to napraviti veliku štetu. Rouzen je bio zbunjen, ali je ostao nepokolebljiv. Iz sopstvenih izvora CBS je potvrdio postojanje FBI-nacističke veze.

Naravno, postojao je razlog zašto se Vizental bojao istraživanja Majka Valasa objavljenog u emisiji 60 Minutes. Naime, informacije samog Simona Vizentala bile su te koje su navele FBI da odustane od istrage o svojim nacistima. Nakon što je Loftus to spomenuo, dobio je ljutit telefonski poziv od Martija Mendelsona, Vizentalovog pravnika, koji je zapretio da će ga tužiti za klevetu. Pretnja je brzo propala, kad je Loftus spomenuo da bi, u slučaju takve tužbe, on morao da svedoči da je pročitao FBI fajl Simona Vizentala. A Vizentalov dosije naprosto nestao iz trezora vrhunski tajnih dokumenata. Jedna unakrsna-referenca upućivala je na Vizentala u okviru dosijea Belih ruskih-nacističkih dosijea, a nalazila se u dokumentaciji o Čarlsu Alenu, njujorškom novinaru i lovcu na naciste.

Tokom 1960-ih Alen je bombardovao Ministarstvo pravosuđa i Kongres, optužujući ih da nacisti žive u Sjedinjenim Državama. Alen je posebno identifikovao nekoliko Belih ruskih nacista, uključujući i jednog od Stankijevičevih podređenih, čoveka po imenu Emanuel Jasiuk. Državni tužilac je pitao direktora FBI Dž. Edgara Huvera da istraži ovaj slučaj.

Problem je, naravno, bio u tome što je FBI već znao ko je Jasiuk. Godine 1950. je šef kontraobaveštajnog korpusa američke vojske pisao Huveru, upozoravajući ga da je Jasiuk bio nacistički ratni zločinac koji je radio za američku vazduhoplovnu obaveštajnu službu u Nemačkoj, te da je potom ilegalno emigrirao u Sjedinjene Države, zajedno sa nekoliko drugih zločinaca. Umesto da ih odmah uhapse, FBI je odmah regrutovala svakog Belog ruskog nacistu kojeg je mogla pronaći u Njujork-Nju Džersi oblasti. Čak im je i Stankijevič brat pomogao sa informacijama. Isti je slučaj i sa esesovcem Francom Kušelom, koji je opisao finansiranje veze između britanske i američke obaveštajne službe.

FBI je brzo identifikovala paravan grupu za nacističke Bele ruske begunce – bio je to Nacionalni centar Belih Rusa, nekadašnji beloruski Centralni savet pod Hitlerom. U izveštaju je FBI izjavio da je „nova organizacija s tim imenom tako nazvana da bi njeni članovi mogli da izbegnu epitet ratnih zločinaca tokom krize u Nemačkoj“. Jasiuk je bio jedan od istaknutih nacista navedenih u FBI datoteci pod brojem 105-40098. Ovaj dosije od šezdeset tri stranice predstavlja samo rezime istorije tih nacista u okviru jedinica SS, ali i ukazuje na svakog Belog ruskog nacistu kojeg je FBI intervjuisao.

Jasiukovo hapšenje moglo je razotkriti celu operaciju zataškavanja, uključujući i Huverovu ulogu u vrbovanju Belih ruskih nacista. Za pomoć u radu sa navodima Čarlsa Alena, FBI se okrenuo svom poverljivom doušniku, Simonu Vizentalu. Prema FBI dosijeu, Vizental je rekao FBI da se poreklo Alenovih informacija nalazi u komunističkim izveštajima sa njihovih suđenja ratnim zločincima. Ukratko, informacije Simona Vizentala su bile one koje su dale FBI ideju za prikrivajuću priču. FBI bi mogao opisati Alenove optužbe kao komunističku taktiku u okviru Hladnog rata, kojom su želeli da zastraše emigrantsku zajednicu lažnim optužbama za ratne zločine.

Nastavlja se