Naser Keljmendi zasmetao gazdama

U knjizi objavljenoj krajem prošle godine, Trifunović, zajedno sa sarajevskim analitičarem Dževadom Galijaševićem, ukazuje na vezu klana Osmani i hrvatske politike, ali i na međuzavisnost koja u regionu bivše Jugoslavije postoji između organizovanog kriminala i političkih i pravosudnih odluka.

Trifunović kaže da je prema mišljenju bezbednosnih stručnjaka u regionu, do hapšenja došlo zato što je Keljmendi počeo da smeta velikim „gazdama“ i da se sve više i više osamostaljuje, što je postalo problem, s obzirom na to da je prostor delovanja podeljen i unapred dogovoren. Naš sagovornik naglašava da afera „listing“ u Crnoj Gori pokazuje da je ta zemlja „ozbiljnija država od Srbije na svakom koraku što je žalosno“. „Kakvu-takvu, ali ipak optužnicu i to prvu protiv Keljmendija podigla je upravo Crna Gora, makar i za nezakonito izgrađen hotel u Ulcinju, jer to je bila inicijalna kapisla koja je rezultirala njegovim hapšenjem“, objašnjava Trifunović. On dodaje da su vlasti Crne Gore u konstantnom kontaktu sa NATO i drugim zainteresovanim zemljama, te da je Keljmendijeva grupa označena kao pretnja po stabilnost.

Afera „listing“ u Crnoj Gori prethodila je sličnim aferama, „listing“ i „Miša Banana“, u Srbiji. U Crnoj Gori je prvo obelodanjeno da su političari na visokim funkcijama kontaktirali sa narko-bosom Darkom Šarićem, a u nastavku afere da je Naser Keljmendi razgovarao sa policijskim funkcionerom. Kad je reč o političkim vezama, javnosti je najpoznatija navodna povezanost Keljmendija sa Fahrudinom Radončićem, nekadašnjim vlasnikom izdavačke kuće Avaz i sadašnjim ministrom za bezbednost BiH.

– Radončić je negirao da su Keljmendi i on prijatelji. Međutim, Keljmendi je imao poslovne kontakte sa Radončićevom kompanijom Avaz. Tako su 2004. godine Avaz i Keljmendi razmenili vredne nekretnine u Sarajevu i Zenici. Prema ugovoru o razmeni nekretnina, Avaz je dao kuću od oko 447 metara kvadratnih u Velikoj aleji na Ilidži, gde se nalazi i Keljmendijev hotel Kaza Grande. Zauzvrat je od Keljmendija dobio poslovni prostor od 120 kvadratnih metara u zgradi Jabuka u Zenici, navodi Trifunović.

Naš sagovornik dodaje da se smatra da je Radončić postao ministar uz pomoć Milorada Dodika. Trifunović tvrdi da „opipljiviji podaci“ o navodno nezakonitim aktivnostima Dodika postoje već godinama u izveštaju SIPA, u kome se, navodi, između ostalog pominje i Slobodan Stanković, vlasnik građevinskog preduzeća „Komgrap“, koga radnici optužuju da je pranjem novca iz Srbije nezakonito kupio ovu firmu. „Interesantno je primetiti da su prozvani političari stvarali i stvaraju sliku o sebi kao „zaštitnicima srpstva“, te veliki nacionalistima i slično“, kaže Trifunović.

Heroin jeftiniji u Kraljevu no u Tirani

– Naser Keljmendi je u određenom smislu kolateralna šteta i njegovim sklanjanjem otvara se put za delovanje novih kriminalnih narko-organizacija. Interesantno je primetiti da se pripadnici klana Osmani više i ne pominju, da je Darko Šarić i njegova grupa skoro potpuno razbijena, da su pripadnici drugih kriminalnih grupa kao što su Kekina, Makina, Zemunci i ostali u bekstvu, sa jedne strane, a sa druge droga se može naći po Srbiji i okruženju svugde i to po znatno nižim cenama nego recimo u Albaniji. Tako gram heroina je jeftiniji u Kraljevu nego u Tirani. U svakoj državi sa hapšenjem pripadnika narko-kartela cena narkotika vrtoglavo raste jer je teže doći da istih, samo u Srbiji cena opada. Opravdano se postavlja pitanje, pa ko onda radi sa drogom, pita se Trifunović.