I mada obrazloženje redakcije američkog „Tajma“ o tome zašto je izabrala nemačku kancelarku Angelu Merkel za ličnost godine 2015, zvuči, i u širem smislu vrlo evropski – vrlo čovečno, kao nedostajući citat za „Odu radosti“ koja bi tako dopisana mogla biti pravac za evropska stremljenja u ovom veku – ipak, obrazloženje kao puka apstrakcija ostaje s one strane dobra i zla, u sferi božićnih želja. Zašto? Jer se samo tamo, u apstraktnom, ne vide podignuti zidovi unutar Šengena, kojima se, ne samo simbolično urušava Evropska zajednica.
Ali, možda je više od toga porazna, gledano odavde, činjenica da EU stanje u Srbiji tretira krajnje utilitarno, samo do mere gde je lično zainteresovana za dešavanja koja su još uvek nezavršena (čitaj: sporazumi, poglavlja, Kosovo…). Dok je realno stanje ovog društva, koje svakim danom ima sve manje veze s uređenim, s institucionalnim, a sve izvesnije, vrlo kompromitujućim delovanjem vlasti (unutrašnja politika) koje je nedopustivo štetno po građane Srbije, gotovo da ne zanima. To ne govori u prilog nadama da EU misli, sa stanovišta vrednosti, odlučno o državama članicama, i onima koje se za to članstvo, toliko mukotrpno priremahu decenijama, kao Srbija.
Danas, kada je ideja EU mogla postati bliska i onim Srbima koji joj nikada nisu bili skloni, jer je danas zakonska, pravna, ekonomska, socijalna i druga neuređenost Srbije dostigla tačku ključanja, preko koje nema dalje, EU je, svojim ćutljivim posmatranjem propadanja Srbije unutar same Srbije, pustila niz vodu, čak, najpre i najviše one koji su od početka verovali u EU. Potpuno je neshvatljivo da svet koji se do bombardovanja Srbije, toliko „mešao“ u tzv. „naša posla“, danas podržava srpsku vlast koja osim spoljne politike, nema ništa. Vlast koja nema, reklo bi se u slobodnijem prevodu, čak ni Državu.
Za naše unutrašnje teškoće, naravno, ne možemo reći da je EU ključni uzrok, uzrok je ovde, unutar granica Srbije, ali, EU, bi, nismo deca, mogla biti ozbiljni korektiv, brana daljem urušavanju srpskih institucija, ukoliko uopšte računa sa Srbijom u nekoj budućnosti, i ukoliko joj je stalo.
Ono što se danas dešava na unutrašnjem planu najobičnija je farsa, pokrivalica za izostajanje delovanja Države. Ne slažem se sa onima koji kažu da se naša Država otela kontroli. Ne, naprotiv. Jasno je da su vaninstitucionalno, uz prećutni blagoslov vlasti, Državu oteli od institucija koje je čine Državom. Nemoguće je, osim sa gađenjem posmatrati ma koju aferu oko koje se odmah, kao u ratnom stanju, začas oštro podeli javnost, huškana medijima, bez trunke odgovornosti. Ova vlast, definitivno, ne zna šta će sa Državom unutar njenih granica, zato pitanja unutrašnje politike liče na „rijaliti“ šou, ne rešavaju se, jer to i nije cilj, niti ima ko da ih rešava. Stručnjaci za unutrašnja pitanja, koji su vlasti potrebni, jesu horoskobdžije koje umeju da proizvedu još lažnih afera, još lažnih neprijatelja, a njihov amaterizam je poželjan.
Sudeći po olakom davanju izjava o svom dolasku na vlast od strane pojedinih opozicionara, zaključujemo da ni opozicija i dalje nema ideju, nema suštinsku potrebu da se udare novi temelji i Država ponovo legitimiše, legalizuje i institucionalizuje. Ipak, ako EU ne želi da reaguje ni opomenom, a vlast i opozicija ne znaju šta im je činiti, jedino što ostaje, i mada neće mnogo promeniti, ali jedino legitimno i legalno sredstvo jeste raspisivanje izbora. Ima li drugog načina? Razume li premijer koliko je veliko unutrašnje političko ništavilo, bez
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
