Samo dva dana pre početka, pretpostavljam da treba reći – „veličanstvene“ proslave hiljadu i sedamsto godina Milanskog edikta, Ivica Dačić je počinio strašno svetogrđe. Đavo ga navratio da negde lane kako bi on možda i pristao da se Kosovu da „stolica u UN“, ali da bi u tom slučaju i Kosovari morali da se, kolokvijalno rečeno, otvore i da učine neki ustupak Srbiji i vladajućoj koaliciji. Još siroma Dačić nije ni završio reč, a takozvana dss je jaučući tražila njegovu ostavku, ali je – po ustaljenom običaju – dobila samo Crven Ban. Ipak, premijer i policajni popečitelj je munjevito ukačio da je preterao, pa je vrlo brzo dao sledeću izjavu: on, Dačić, ni u snu ne bi pristao na kosovsku stolicu u UN – ne bi on to nikada uradio Jeremiću, predsedniku sveta – i da je on, Dačić, o famoznoj stolici govorio samo u smislu da „nema teme o kojoj se ne može razgovarati“.
Natuknuo je Dačić i nešto o tome da su svojevremeno i pregovarači iz takozvanog dss-a (i njoj bliski) takođe pominjali mogućnost kosovskog ustoličenja u UN, na šta su deeseslije načisto pomahnitale. Te oni to nikada nisu, te oni to još nikadije ne bi, što im treba verovati, jer su od tog „nisu“ i tog „ne bi“ takođe – doduše zajedno sa svima nama – dobili poveliki Crven Ban. A baš šteta zbog genijalne dssovske formule „više od autonomije, manje od nezavisnosti“, za koju Priština nije htela ni da čuje. A zašto? Zato što je to već imala u ruci. A ima i dan-danas. Kosovo, fakat (bez stolice u UN), nije nezavisno u punom značenju te reči, ali isto tako (izvan Preambule) ima mnogo više od autonomije.
Šta je Dačić hteo da postigne nesmotrenom izjavom, o tome se, cenjeni publikume, može satima nagađati. Da je tu blasfemiju izrekao džumhurbaškan recimo, moglo bi se to lako otpisati na Nikolićevu tradicionalno lošu koordinaciju između misaonih i govornih procesa, ali, ljudi moji, Dačić je ipak čovek posebnog kova, njemu se reči ne omiču tek tako, ima taj samokontrolu. Bejah nameračio da pozovem baba-Kuranu radi konsultacija, ali sam iz dobro obaveštenih izvora čuo da je odjavila mobilni telefon. Nije mi preostalo ništa drugo nego da se odam spekulacijama. I evo šta sam dokonao. Dačić je, po dobrom običaju, pustio probni balon i to do takve visine da bude vidljiv i iz dssovskog mutlaka i iz Tačijeve kancelarije. Pustivši balon, premijer je čekao reakciju sa oba mesta. Pretpostavljam da ga je više interesovala Tačijeva nego Samardžićeva i Aligrudićeva reakcija. Jer, kada bi se Tači navatao na Dačićev lepak, lako bi Dačić sa dss-om. Puna mu ga je fioka u UBPOK-u.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
