Oj, Srbijo, zemljo visokih standarda! Oj, Srbijo, domovino tankoćutnih javnih radenika! V čjom sad djelo, dame i gospodo? Zoran Živković na nekoj konferenciji za štampu pred kamerama pocepao primerak Kurira i ta cepačina je – samorazumljivo – izazvala sveopšte ibretenije pismenih Srba, Srpkinja i Srpčadi kojima se – principa multietičnosti radi – pridružio i jedan lojalni Bošnjak, Rasim Ljajić.
Branitelji ljudskih prava tabloida unisono su zagrajali – Ju, ju, ju! Sramota! Nečuveno – kao da je, daleko bilo, Živković pocepao Miroslavljevo jevanđelje ili Žičku hrisovolju. Odlučno su, kažem, stali kulturni i društevnopolitički radenici na branik srpske duhovnosti. Pretpostavljam da će srpska duhovnost znati to da ceni i da će Kurir o braniteljima znati da peva kao što su oni pevali o njemu. Mada, ne bih se ja kladio. Za žutare ništa nije sveto. Pa ni njihovi sveti branitelji.
Ja, međutim, ustajem u odbranu Zorana Živkovića. Držim da Živković – kada na trafici kupi primerak, ne samo Kurira nego svih drugih novinčina – sa tim primerkom ima pravo da radi šta god hoće. Pisalo se već ovde, ako me pamćenje ne vara, o višenamenskoj prirodi novina. Znamo da novine mogu poslužiti u razne svrhe – kao potpala, kao (loša)zamena za toalet papir, kao sredstvo za pranje prozora i – konačno – kao pak papir. Čisto sumnjam da bilo ko od vas, čestnejši publikume, nije upotrebio novine za neku, nazovimo je nenamensku svrhu. Ali izgleda da dolazi vreme kada ćemo – pod pritiskom demokratske javnosti – na policama za knjige držati ukoričene žutare.
Da li sam ja ikada postupio kao Zoran Živković? Jesam li ikada pocepao neke novinčine i time počinio svetogrđe? Da budem iskren – ne mogu da se setim. Nije nemoguće da jesam. U svakom slučaju, zloupotrebljavao sam ih. Pravio sam od njih, kad udari kiša, one molerske kape; poturao ih kao budž pod nogare klimavih stolova, brisao njima ruke posle jela u prirodi i – uopšte, da ne nabrajam – nedomaćinski sam postupao sa novinama serbskim. Ali zbog toga – budući da sam novine uvek pošteno plaćao – ne osećam nikakvu grižu savesti.
Mnogi pak ne misle tako. Iz mnoštva “odjeka i reagovanja” koje je Kurir objavio u svoju odbranu, izdvajam sladunjavo-otužna reagovanja dve dame, one Koštuničine Rašković Ivić i (bivše Koštuničine) Ljilje Čuvene Smajlovićke, neizbežne mirođije u svakoj ovdašnjoj bljutavoj čorbi. Hoću li dame citirati? Jok, more. Ne pada mi na pamet. Pa zašto sam ih onda izdvojio? Čisto da bih ih iznervirao i uveo u iskušenje da pocepaju Danas. Zbog čega bi, nagađam, menadžment Danasa, kolegijum i moju malenkost zaboleo Crven Ban. Cepaj to ponovo, Sem. Pardon – Zoki!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
