Četir stuba debela

Analitičari evroentuzijasti drže da nova vlada deklarativno ostaje na evropskom putu, dočim se podzemnim kanalima sve više približava Rusiji. Analitičari, pak, evroskeptici i rusofili, smatraju da vlada samo kobajagi namiguje Moskvi, a u stvari se sprema da „proda“ Kosovo i da „ispuni sve američke želje“, kako to definiše onaj „Politikin“ Kesić, po zanimanju analitičar iz Vašingtona.

Ja bih, međutim, rekao da se naša spoljna, kao uostalom ni unutrašnja politika, nisu promenile ni za J. Srpska spoljna politika i dalje počiva na famozna četiri stuba: Moskvi, Briselu, Pekingu i Vašingtonu, s tim što se pretposlednji stub, onaj kineski, sve manje pominje iz razloga o kojima će kasnije biti reči. Ali, zašto da vas držim u neizvesnosti. Bolje je da odmah bacim karte na sto. Kinezi, naime, kao narod (umal ne rekoh zanat) najstariji uopšte ne nasedaju na bajate priče o vekovnom zajedništvu i prijateljstvu do groba i pare, jednostavno, ne daju za badava. Osim toga, ovde su se prikazivali neki Pekingu nemili filmovi, a i Kinezi-gastarbajteri polako napuštaju Srbiju.

To nas vraća na temelje naše spoljne politike, to jest na pronalaženje lakog keša. Takva politika je, pretpostavljam, diplomatski atavizam iz vremena SFRJota, kada su se pare namicale levantinskim balansiranjem između dvaju ondašnjih blokova. Ponestane, recimo, u to vreme para, Tito odmah menja kurs. Ako je bio dobar sa Moskvom, recimo, odmah zaoštrava retoriku i približava se Americi, a Amerika sva srećna dreši kesu. Posle nekog vremena, dosadi Tito Americi, što bi rekao onaj pevač, mnogo uzima, a malo daje, ali Tito je i za to imao rešenje. Momentalno optužuje Ameriku za mučenje crnaca, okreće ćurak naopako i približava se SSSR-u, a SSSR, još srećniji od Amerike, još štedrije dreši kesu.

I to je tako išlo sve dok Rogonja nije došao po svoje i dok se nisu raspali i SFRJot i SSSR. Ali navika, da kažemo, ostala. Samo su se stvari pojednostavile. Evo, cenjeni publikume, sume srpske spoljne politike: naši prijatelji su svi oni koji ne priznaju Kosovo i koji nam daju pare ili bar (nepovoljne) kredite. Svi ostali su Imperija. A šta je Imperija, e o tome se obavestite kod S. Antonića.