DR

I

AULA

Srpski akademski panteon, izvečeri. Vrh! Sve vri, sve ključa, sve ječi od fundamentalnih misli, krucijalnih teza, kolokvijuma, analiza i sinteza, traktata, simpozijuma, seminara, citata, disertacija… Sentenca sentencu stiže. Akademici, doktori, profesori, docenti, magistri, masteri, emeritusi… Svi članovi biblioteke, jebote!

U tišini, kraj kamina, doktor Marijan Rističević multidisciplinarno raspravlja sa prof. dr Žikom Obretkovićem. Malo dalje, kod jednog drugog kamina, profesor Kristijan Golubović razmenjuje misli, osećanja i pregnuća sa akademikom Draganom Markovićem Palmom, a doktor Nebojša Stefanović ispotiha preslišava gospodina Srećka Šojića, docenta.

U malo izdvojenoj niši iznad koje piše „Similis simili gaudet“ Ilić magistar Velimir okupljenim članovima Mense objašnjava svoj najnoviji naučni postupak…

Ilić magistar Velimir: Ej, bre, zamal' da nagnam babu!

U separeu za dame i gospodu, prepliću se glose sa ontološkim probabilizmima, aksiološke determinante sa profetnim transcedetalijama, logo simboli sa sintetičkim paradigmama… Ovu bujicu mudrosti i ideja samo kadšto prekine žubor vode iz vodokotlića…

Taj dražesni serkl madam dipl. prof. Draginje Nikolić čine još: doktorka Milanka Karić, zatim profesorka Dara Bubamara, pa magistarka mis Mimi Oro, pa docentkinja mis Stanija… Bože, gde li je madam Jorgov…

Ah, opet taj vodokotlić…

II

KABINET

A u dubini noćnog mira, znojem orošenog umnog čela, master Toma Nikolić zašiljio akademski plajvaz i, sav u stvaralačkom grču, piše najnoviji naučni rad…

Master Toma: Mama i Moma. Mama moli Momu: amo, Momo…

***

I tako, dok strašni doktor Mabuze iz OEBS-a muči jednog od najboljih studenata Pravnog fakulteta – onog državnog! – nepresušno vrelo srpske slovesnosti i dalje neobuzdano brboće, grgolji, burićka, klokoće…